Bol u kolenu: Kako nastaje i koja terapija je najefikasnija

Bol u kolenu: Kako nastaje i koja terapija je najefikasnija 2019-02-06T14:41:49+00:00

Koleno je najveći zglob u ljudskom telu. Kao takvo, ono trpi veliko opterećenje, pa samim tim postoji i veliki rizik od povreda.

Zglob kolena se sastoji od unutrašnjeg i spoljašnjeg meniskusa. Njegova glavna uloga je da obezbedi cevanici i kosti bedra da skladno funkcionišu, tako što ravnomerno raspoređuju pritisak na koleno.

Sve je više mladih ljudi koji pate od bolova u zglobovima, a glavni krivac je savremeni način života. Povede se uglavnom dešavaju tokom leta, kada su ljudi aktivniji nego inače.

Kako nastaje bol u kolenu

Kada prilikom hodanja dođe do bola u kolenu, to je obično znak da nešto nije u redu. To se uglavnom dešava pri bavljenju sportom ili nekim sličnim aktivnostima ili se javlja kao posledica prirodnog procesa starenja.

Svakodnevno opterećenje i trošenje zglobova može vremenom da izazove bolove, tako da do bola u kolenu ne mora uvek da dođe zbog povrede.

Bol u kolenu može da bude i simptom za neke druge bolesti u organizmu, pa bi u tim slučajevima trebalo uraditi preglede i analize i utvrditi uzrok bola, kako bi se na vreme počelo sa terapijom.

Uzrok bola u kolenu tokom kretanja može da bude različit. Svi bolovi mogu da se svrstaju u dve grupe:

  • Akutni bol, koji se obično javlja kao posledica traume
  • Hronični bol koji može da bude uzrokovan bilo kakvim opterećenjima ili nekim neškim bolestima

Do traume različitih struktura kolena, kao i nervnih vlakana, mekih tkiva i krvnih žila, može da dođe za vreme povrede i zavisi od smera u kome deluju štetne sile.

Do mikrotraumatizacije osetljivih delova kolena može da dođe tokom trčanja, podizanja tegova ili tokom šetnje po terenu koji je grub i neravan.

Kao posledice stalnog preopterećenja često je javljaju upale i iritacije različitih struktura koje su zajedničke, pa se tako javlja:

  • Bursitis je povreda kod koje su pogođene periartikularne šupljine koje su napunjene tečnošću. Ove tetive, inače, obavljaju funkciju amortizacije.
  • Debljanje ligamenta zgloba i promene u strukturi površine hrskavice.
  • Nestabilnost kolena i ukrštenost kolena.
  • Tendovaginitis je promena u tetivama i njihovim membranama.
  • Autoimuni procesi su procesi kod kojih sam imuni sistem napada tkivo kolena.

Mišić popliteus je mali mišić koji se nalazi na zadnjoj strani zgloba kolena. Kada dođe do povrede ovog mišića, bol se pojavljuje sa zadnje strane kolena. Ovaj mišić se pripaja gornjim krajem (tetivom) na spoljašnjem kondilu butne kosti (lateralni kondil femura), a donjim krajem na unutrašnjoj strani kosti potkolenice (tibija).

Kontrakcija mišića popliteusa izaziva pokret pregibanja (fleksije) zgloba kolena uz istovremenu unutrašnju rotaciju potkolenice.

Povreda popliteusa može da nastane kao posledica akutne povrede (pokret ili udarac) ili kao posledica prenaprezanja (overuse syndrome).

Povreda ovog mišića se obično leči uz pomoć krioterapije, i uz pomoć metoda fizikalne terapije.

Povreda meniskusa

Povreda meninskusa se javlja kada su traume učestale i kada se dešavaju veće rotacije kolena. Povreda može da se desi i ako se dugo čuči, kada se duže ostaje u savinom položaju kolena.

Simptomi koji se javljaju pri ovoj povredi mogu da budu: bol, ograničenost pokreta kolena, crvenilo i otoci i nemogućnost da se potpuno ispravi noga.

Povreda meniskusa se leči mirovanjem i primenom krioterapije uz redovnu fizikalnu terapiju, koja se obavezno preporučuje kao deo rehabilitacije.

Posebno se obraća pažnja na butinu, koja će biti oslabljena u snazi i mišićnom obimu za vreme stanja mirovanja.

Burzitis

Burza je mala kesica u kojoj s enalazi tečnost tečnošću  smanjuje trenje između dve površine. Ona se nazi na onim mestima gde mišići i tetive kližu preko kostiju i okružuju koleno. To su zapravo ona mekana ispupčenja sa leve i desne strane kolena koja okružuju ćašicu.

Burzitis je upala burse. Kao glavni simptomi javljaju se preosetljivost na dodir u okolini zahvaćenog zgloba, kao i tupa bol. Ova upala nastaje kada usled pokreta dođe do preopterećenja zgloba.

Kada se taj proces prečesto ponavlja i to posebno u neprirodnom položaju, tada dolazi do burzitisa.

Posledice ove upale su obično estetske prirode.

Sindrom trenja

Traktus ili otibijalis je čvrsta tetivna traka koja polazi od srednjeg dela grebena karlice i završava se ispod čašice na velikoj kosti potkolenice.

Sindrom trenja nastaje za vreme aktivnosti kod koje se ponavljaju kretnje pregibanja i ispružanja kolena, kao što su, na primer, vožba bicklom i trčanje nizbrdo.

Zbog pokretljivosti samog traktusa u tim slučajevima može da dođe do njegovog trenja o izbočenje koje se nalazi na spoljašnjoj strani butine. Tada dolazi do oticanja kolena i dolazi do bola s anjegove spoljašnje strane.

Ovo stanje se leči mirovanjem, krioterapijom, a ako za to postoji potreba, treba primeniti i kompletnu fizikalnu terapiju.

Osgood-Schlatterova bolest

Ova bolest se javlja za vreme adolescentnog doba. Glavni simptomi su pojava bola, kao i izbočenja na velikoj kosti podlaktice. Bol ne mora da bude konstantna, već može da se javlja na mahove i da nastane zbog iritacije tetive ili preterane aktivnosti.

Ova bolest se leči fizikalnom terapijom i njenim procedurama.

Okoštavanje kolena

Ova bolest obično pogađa sportiste, osobe koje nisu naročito fizički aktivne, kao i osobe koje imaju preko 60 godina života.

Kada dođe do okoštavanja kolena, obično se javlja jak bol u predelu kolena.

Kao vid lečenja, preporučuju se  sve metode fizikalne terapije, mirovanje u bolnoj, početnoj fazi i vežbe za jačanje cele noge sa posebnim akcentom na jačanje mišića butine.

Pucanje tetive

Tetive su tkivo koje spaja mišiće sa zglobovima. Kada dođe do njihovog preoptrećenja, dolazi i do mikroskopskog pucanja, što dovodi do upale. U tim slučajevima, čak i najmanje napinjanje mišića zahvaćenog dela tela dovodi do  daljnje iritacije.

Kao jedan od  najčešćih simptoma povrede tetiva javljaju se bol i preosetljivost u području zahvaćenog zgloba.

Lečenje se vrši uz sve procedure fizikalne terapije.

Akutni bol u kolenu

Do akutnog bola u kolenu uglavnom dolazi delovanjem neke spoljašnje sile. Naročito je rizično ako dođe do kombinovanja savijanja i uvrtanja, kao i ako s enaglo zaustave pojačane sile smicanja.

Kada dođe do takve situacije, bol se obično odmah javlja.

U uobičajene povrede kolena spadaju: modrice, kidanje mišića i tetiva, iščašenje, prsnuće meniskusa, prsnuće ukrštenog ligamenta.

Najčešće akutne povrede kolena

  • Modrice

Modrice mogu da izazovu udarci, padovi i sudari i one se dešavaju obično izvan kapsule zgloba. Ovo stanje nakon nekog vremena daje rezultate koji se manifestuju tako šro se boja kože promeni u tamno -plavu i crvenu.

  • Iščašenje

Iščašenje se dešava usled preteranog istezanja. Tada su povređeni ligamenti, mišići, kao i tetive i kapsula oko zgloba. Kod povređenih osoba se, osim modrica i bola, javlja i nestabilnost kolena, koje dugo traje.

  • Prsnuće ili kidanje mišića i tetiva

Kod zdravih osoba se povrede ukrštenih ligamenata  obično dešavaju samo u slučajevima  delovanja ekstremne sile. Prsnuće ukrštenih ligamenata, hvatišta tetiva ili patelarne tetive je obično  propraćeno modricama, gubitkom stabilnosti i izrazito oslabljenom funkcijom.

  • Prsnuće meniskusa

Prsnuće meniskusa se često dešava za vreme kombinovanja savijanja i uvrtanja u zglobu kolena. Kao rezultat tog stanja, meniskus se može potpuno ili samo delimično otkinuti sa vrha cevanice. Često i pored bola, nagomilavanje krvi  u zglobu, kao i pomeranje meniskusa u zglobnu šupljinu može da blokira kretanje zgloba kolena i da izazove funkcionalne smetnje.

Najpodložniji povredama je meniskus koji se nalazi unutar zglobova, takozvani medijalni, ili unutrašnji meniskus.

  • Prsnuće ukrštenog ligamenta

Prsnuće ukrštenog ligamenta mogu da izazovu jake sile smicanja u zglobu kolena. Pokreti zaustvaljanja, promene smera, kao i dejstvo spoljašnje sile su jako opasni, jer okolna muskulatura ne može da ih apsorbuje, zato što su previše snažni ili iznenadni.

U većini ovih slučajeva dolazi do prsnuća prednjeg ukrštenog ligamenta.

Hronični bol u kolenu

Kada se pojavi hronični bol u kolenu, on se stalno povećava. Intenzitet bola može da raste mesecima, pa čak i godinama. Bol se naviše oseća za vreme ili posle pojačanog stesnog stanja.

Bol se obično manifestuje tako što posle malog naprezanja obično slabi, dok se onda povećava nakon povećanog stresa.

Hronični bol kolena je izazvan upalom ili degenaracijom zgloba.

Šta izaziva hronične bolove u kolenima

Hronične bolove u kolenima izaziva primarni osteoartritis kolena, reumatoidna upala zgloba i patelofemoralni bolni sindrom (bol ispod patele).

  • Primarni osteoartritis kolena

Primarni osteoartritis kolena se odnosi na trošenje artikularne hrskavice. Površine gube sposobnost klizanja usled trošenja hrkavice. To stanje  dovodi do stalnog trenja u zglobu. Kao posledice ovakvog stanja javljaju se  bol, nakupljanje tečnosti u zglobu, blokada zgloba, ukočenost zgloba kao i ograničenost pokretljivosti.

Postoji mnogo uzroka koji dovode do osteoartritisa kolena. Nakon povrede kapsularnih ligamenata, kao sekundarni simptom može da se javi ovo stanje. Ono može da se javi i kao abnormalan položaj osa (X noge i O noge). Kao neki drugi uzroci za nastanak ove bolesti mogu da se jave i u okviru nekih drugih bolesti ili upala.

  • Reumatoidna upala zgloba

Hronične reumatoidna upala zgloba se obično javlja  kada ćelije imunog sistema napadaju sinovijalnu opnu. Tada novonastale upalne supstance uništavaju vezivno tkivo i artikularnu hrskavicu.

U početku, simptomi nisu jako specifični te se ne mogu uvek prepisati artitisu. Obično se javlja blaga temperatura, zatim gubitak težine i umor. Ova faza može da počne iznenadno, ali može i da se javi postepeno.

Simptomi lokomotornog sistema, kao što je jutarnja ukočenost, javlja se kasnije kod slučaja artitisa kolena. U tom slučaju se javlja ukočenost i bolnost u zglobovima, koji su praćeni crvenilom, otokom i bolom.

  • Patelofemoralni bolni sindrom (bol ispod patele)

Kao uzrok bola u prednjem kolenu, često se javlja ovaj sindrom.  Najčešće se javlja kod mlađih ženskih osoba i to bez strukturalnih promena u artikuliranoj hrskavici.

Za vreme ovog stanja se patela može bolno pomeriti ka spolja. To se često dešava uglavnom za vreme opterećivanja zgloba zbog neuravnoteženih butnih mišića ili kada dođe do velikog naprezanja u sportu, kada se naprezanje kombinuje sa slabim mišićima kuka ili nepravilnim položajem stopala.

Dijagnoza i tegobe

Što se dijagnoze tiče lekar najpre uzima anamnezu i pacijentu postavlja pitanja vezana za tegobe i prateće simptome. Pitanja podrazumevaju koliko dugo se oseća bol u kolenu, gde je bol lokalizovan i kada se uglavnom javlja.

Pri dijagnostikovanju se, da bi se bolje odredio uzrok bola u kolenu, uzimaju u obzir i oboljenja koja su već eventualno prisutna, kao i već postojeće povrede ili prošle nezgode.

Zatim se temeljno ispituju zglobovi kolena uz brojne testove kretanja. Doktor u tom slučaju može da utvrdi koliko je i gde koleno oštećeno na osnovu tegoba koje se kod pacijenta javljaju, kao što su oticanje kolena, ograničeni obim pokreta, nakupljanje tečnosti u zglobu itd.

U slučaju bolnog kolena, u zavisnosti od nalaza, mogu da se traže dodatni testovi, kako bi se postavila dijagnoza. Ti testovi mogu biti MRT, ultrazvuk. Rendgensko snimanje, artroskopija kolena ili aspiracija zgloba.

Terapija

Terapija obično zavisi od uzroka tegoba. Često je dovoljno samo odmaranje bolnog zgloba kolena. U nekim težim slučajevima, može da dođe i do hirurškog zahvata obolelog zgloba kolena.

Posle takve intervencije, važno je da pacijent nosi odgovarajuće ortoze i da se obnovi muskulaturu uz pomoću fizioterapije. Steznici ili ortoze  nude nehiruršku mogućnost lečenja, a  cilj i je da se  stabilizuje zglob kolena, da se smanji napor ili da se vodi zgloba kolena i ublaži bol.

Dodatni testovi

Dodatni testovi koji se vrše kod dijagnostike bolnog kolena su rengensko snimanje, magnetna rezonanca, ultrazvuk, aspiracija zgloba i artroskopija zgloba.

  • Rendgensko snimanje

Rendgensko snimanje kostiju, zglobova i kičme je  dijagnostička metoda koja nije intenzivna, i uz pomoć rendgenskih zraka (x zraka) stvara  sliku kostiju i zglobova šake, ruke, lakta, ramena, kičme, karlice,  kukova, butine, kolena, noge, skočnog zgloba i stopala. Snimanje traje  oko 15 minuta.

Ovo snimanje se radi u cilju postavljanja dijagnoze kada dođe do preloma kostiju, zapaljenja zglobova, infekcije kostiju i zglobova i iščašenja zglobova. Cilj ovog snimanja je i praćenje položaja koštanih fragmenata za vreme i nakon ortopedske intervencije ili operacije.

Izvodi se tako što radiološki tehničar pomaže pacijentu da zauzme odgovarajući položaj, i nakon toga se uključuje mašina za početak snimanja. Pacijent mora da stoji mirno, kako bi slika bila što jasnija.

  • Ultrazvuk

Ultrazvučni pregled zgloba i okolnih struktura je neinvazivna  dijagnostička metoda. Uz pomoć ultrazvučnih talasa dobijaju se slike  mišića, tetiva, ligamenata i zglobova. Ultrazvuk se koristi  u otkrivanju istegnuća,uganuća, rascepa i drugih promena na mekim tkivima. Pregled traje između 15 i 30 minuta.

Ultrazvuk se radi u cilju otkrivanja upale ili rascepa tetiva, rascepa mišića,  tumorskih masa na mišiću ili kolekcije tečnosti, kao i oštećenja ligamenata. Pomoću ultrazvuka mogu da se otkriju upale ili prisustvo tečnosti u zglobu ili burzi. Otkrivaju se i rane

promena na zglobovima u sklopu reumatoidnog artiritisa, kao i benigni i maligni tumori mekih tkiva, ukoliko ih ima.

  • MRT – Magnetna rezonanca

Magnetna rezonanca je veoma superiorna i precizna dijagnostička metoda, koja pruža uvid u stanje unutar organa i struktura organa. Na taj način lekar može da predloži najadekvatnije lečenje.

Magnetna rezonanca kolena pokazuje sva oštećenja i anomalije koje se nalaze unutar kolena i njegovih mekih tkiva, ligamenata i tetiva.

Pregled traje između petnaest do dvadeset minuta.

Magnetna rezonanca  je bezopasan, neinvazivan postupak i nema štetnih zračenja. Jedina neprijatnost kod ovog pregleda je buka,odnosno jak i pulsirajući zvuk koju stvara aparat

  • Artroskopija kolena

Artroskopija je procedura uz pomoć koje se u isto vreme otkrivaju i leče  različita oboljenja i oštećenja zglobova. Kroz mali rez na koži hirurg  uvodi artroskop (endoskopski instrument) koji ima oblik uske cevi i na  čijem kraju se nalazi kamera. Na monitoru se vide cela procedura i unutrašnjost zglobnog  prostora. Uvođenjem dodatnih specijalnih hirurških  instrumenata mogu da se leče različita oboljenja ili povrede zglobova.

Procedura  obično traje između 30 minuta i 2 sata, a to zavisi od stanja  koje se ispituje ili tretira.

Cilj artroskopije kolena je da se otkriju i postave konačne dijagnoze različitih  stanja i oboljenja zgloba ramena, kolena, lakta, kuka i ručnog zgloba. Obično se koristi kao dodatno ispitivanje, kada druge dijagnostičke procedure, poput rengentskog snimanja nisu potpune.

Ova procedura ima za cilj i lečenje i tretiranje stanja poput oštećenja hrskavice zgloba,  infekcije zgloba, oštećenja ligamenata, zapaljenje zgloba i drugo.

  • Aspiracija zgloba

Punkcija, odnosno aspiracija zgloba je način evakuacije otoka iz zgloba putem igle i šprica. Kada dođe do krvnih otoka, važno je da se  taj postupak izvrši što pre, jer se krv u zglobu resorbuje vrlo sporo, a može i da uspori zarastanje ostalih tkiva.

Lečenje bolova u kolenu

Ukoliko se pojavi bol u kolenu za vreme hodanja, veoma je važno javiti se lekaru što pre. Ponekad ne može da se utvrdi uzrok koji je doveo do pojave sindroma, ali može da se primeni opšta terapija koja može da spreči ili ublaži degeneraciju kolena i njegovih okolnih tkiva.

Upotreba lekova za ublažavanje bolova je jedan od načina lečenja. Lekovi koji deluju protivupalno, umanjuju upalu i otekline i ublažavaju  osećaj bola.

Medjutim, s obzirom da uništavaju želudačnu mukozu njihova dugotrajna upotreba može da bude opasna i da napraviti ozbiljnu štetu na želucu.

Upotreba specijalnih zavoja može da bude dosta efikasna metoda kod bola u kolenu prilikom hodanja. Zavoji drže zglob i sprečavaju njegovo odstupanje od normale.

Masaža takođe može da bude efikasna u otklanjanju bola. Ona je usmerena na uklanjanju raznih vrsta zastoja u živcima i tkivu, kao i na jačanju okolnih mišića, koji stabilizuju zglob.

Fizikalna terapija može da se izvodi samo izvan razdoblja pogoršanja osnovne bolesti.

Postoje i metode koje služe za obnavljanje strukture hrskavičnog tkiva kolena i sprečavanje njegovog uništavanja. U ovom slučaju, rezultati se vide tek nakon nekoliko meseci. Ove metode se upotrebljavaju samo u ranoj fazi bolesti, kada hrskavica još uvek nije potpuno uništena.

U nekim slučajevima, kako bi se sačuvala funkcija kolena, potrebna je i hirurška intervencija.

Odmaranje obolelog zgloba kolena

Kada oboli zglob kolena, treba preuzeti određene mere kako bi se zglob odmorio i što pre izlečio.

Zglobovi nose celu težinu tela, pa je potrebno smanjiti suvišne kilograme, jer  prevelika težina opterećuje zglobove i povećava njihovo trošenje. Stoga se preporučuje redovno kretanje, jer se tako smanjuje prekomerena težina i učvršćuju se mišići koji okružuju i učvršćuju zglob.

Kod oboljenja od artoze, preporučujuje se pešanje, vožnja bicikla, skijaško trčanje i olivanje sa perajima, jer ove aktivnosti poboljšavaju pokretljivost zgloba.

Međutim, preporučuje se umerena aktivnost, jer prekomereno opterećivanje zgloba, može dovesti do daljnih povreda.

Važno je i da se što više rastereti zglob, tako što će se izbegavati hodanje po stepenicama ili se može koristiti štap.

Postoje i vežbe koje mogu da se rade kako bi se rasteretio zglob kolena.

Operacija kolena

Najčešće povrede kolena koje se dešavaju su povrede meniskusa i povrede ligamentarnog aparata i one  narušavaju stabilnost zgloba kolena.

Za lečenje povrede povrede meniskusa i ligamentarnog aparata koristi se fizikalna terapija kad god je to moguće, i to je neoperativno lečenje, ili se lečenje vrši hirurškim putem, odnosno artroskopski.

  • Proteza kolena (artroplastika kolena)

U početnom stadijumu artoze, uglavnom se primenjuje  konzervativno lečenje. Ovakvo lečenje obuhvata smanjenje telesne težine, fizikalnu terapiju, primenu analgetika i protivupalne blokade u zglob.

Ukoliko je artoza kolena uznapredovala, i ako je došlo do potpunog oštećenja hrskavice svih delova kolena, potrebno je da se uradi zamena zglobnih ploča kolena, odnosno da se ugradi endoprotezu kolena, takozvana artroplastika.

Ukoliko je oštećen samo unutarnji ili spoljašnji deo kolena, može da se ugradi parcijalnu endoprotezu. Da bi se ugradila parcijalna endoproteza, ostali delovi kolena moraju da budu uredni, odnosno, hrskavica mora da bude očuvana.  Tako nestaje bol, a kod pacijenta s eponovo javlja puna pokretljivost kolena.

  • Stabilizacija patele

Patela može da bude nestabilna iz više razloga. Neki od tih razloga su  urođene labavosti mekih tkiva, koštane displazije (nedovoljno razvijene koštane strukture) i povrede ligamenata koji stabilizuju patelu.

Kako će se odvijati način lečenja nestabilne patele, najčešće  zavisi od uzroka nestabilnosti.

Patela se može da se  stabilizuje artroskopskim presecanjem vezivnog tkiva sa spoljne strane patele (lateralno opuštanje), i šivenjem vezivnog tkiva s unutrašnje strane patele (medijalna rafija).  Tako se patela opet dovodi u pravilan položaj u odnosu na bedrenu kost.

Ukoliko je došlo do traumatske luksacije (iskakanja) patele, pri čemu dolazi do rupture medijalnog ligamenta patele, radi se rekonstrukcija tog ligamenta. Mogu da  se rade i koštane operacije stabilizacije patele.

Rehabilitacija posle zahvata uglavnom  zavisi od toga koja je vrste operacije bila primenjena.

  • Korektivne osteotomije

Ukoliko se jave početni znaci artroze kod mlađih osoba, njih je moguće usporiti, tako što se usporavaju degenerativne promene u zglobu, ispravljaju se poremećene osovine O ili X kolena. Takvi zahvati zovu se korektivne osteotomije.

Kod „O“ kolena vrši se osteotomija tibije, a kod „X“ kolena osteotomija femura. Mesto osteotomije se fiksira  pločom i vijcima.

Rehabilitacija počinje još u bolnici, je pacijent hospitalizovan na nekoliko dana. Odmah se počinje sa razgibavanjem kolena i sa hodanjem na dve štake.Prva kontrola obično bude nakon 6 nedelja, i tada se radi RTG kontrola.

Posle toga se odbacuje jedna šaka i počinje se sa postepenim opterećenjem noge koja je operisana. Dalje kontrole se vrše na tri i šest meseci nakon operacije.

Regenerativne terapije, ACP i PRP, koriste se za lečenje degenerativnih bolesti i povreda kolena.

Potpuna proteza kolena zamenjuje sva tri oštećena dela zgloba kolena. Najčešće se  ugrađuju bikondilarne, cementne ili bescementne endoproteze. Femuralna komponenta je građena  od medicinskog čelika, a tibijalna  od titanijuma. Na tibijalnu komponentu ugrađuje se polietilen, koji služi kako bi se smanjilo trenje i vrši funkciju zglobne hrskavice.

Danas je koristi specijalan ukršteni polietilen  (“cross link”) i on je veoma otporan na habanje. Patela se nadograđuje uglavnom sa polietilenom, a retko je  na metalnoj bazi i često se ne javlja potreba za zamenom patelarne komponente.

Rehabilitacija počinje još u bolnici kada pacijent još istog dana počinje sa fizikalnom terapijom uz pomoć fizioterapeuta. Dan nakon operacije, pacijent hoda sa dve štake, a kroz nedelju ili dve odbacuje jednu štaku. Kontrole se u prvih godinu dana vrše na nekoliko meseci, a posle toga su na godišnjem nivou.

  • Artroskopija kolena

Artroskopija je hirurška procedura tokom koje se unutrašnjost zgloba pregleda pomoću optičkog instrumenta koji je povezan sa kamerom. Za vreme artroskopije koriste se manji hirurški instrumenti koji se uvode u zglob kroz jedan ili više dodatnih rezova.

Prilikom artroskopskog pregleda, ortopedski hirurg pravi mali rez na koži pacijenta kroz koji uvodi optički instrument (artroskop) koji sadrži sistem sočiva i osvetljenja za uvećanje i osvetljavanje slike struktura iz unutrašnjosti zgloba.

Slika se prenosi, zatim, optičkim vlaknima do male kamere koja je povezana sa monitorom na kome hirurg može da vidi unutrašnjost zgloba tokom pregleda ili tokom terapijskog postupka. Tako se jasno može videti u kakvom su stanju zglobna hrskavica, kapsula, ligamenti, i druge zglobne strukture i doneti odluka o sledećim koracima u lečenju.

Artroskopijom kolena mogu da se ustanove i leče sledeći poremećaji:

  • povrede ligamenata, meniskusa i tetiva
  • prelomi zglobova
  • zapaljenje sinovije kolena (sinovitis)
  • oštećenja zglobne hrskavice
  • slobodna zglobna tela sastavljena od hrskavice i kosti

Ova operacija je u odnosu na klasičnu metodu manje intenzivna, i  tokom postupka nanosi manju štetu vezivnom tkivu, te obezbeđuje bolju vidljivost unutrašnjeg zgloba. Nakon intervencije je potrebno kraće vreme oporavka, što je posebno važno sportistima.

Steznici i otopedska pomogala

  • Ortoze

Ortoze štite i pružaju potporu mišićno-skeletnom sistemu. Ortoze i steznici su medicinska pomagala koja lekar propisuje  u slučajevima povreda i bolesti potpornog aparata i mišićnoskeletnog sistema, i one kako bi se ubrzao oporavak.

Cilj ovih pomagala je da se obolelim osobama pomogne u povećanju mobilnosti. Ortoze mogu da  imobilišu, stabilizuju i rasterete  obolele udove ili telo, kao i da obezbede fiziološki pravilno usmerenje.

Na taj način, moguće je da se spreči, neutrališe ili ispravi abnormalan položaj i nepravilno nošenje težine. Kod slučaja trajnih oštećenja, ortoze mogu da održavaju funkciju i da umanje ili čak spreče bol.

Što se terapije tiče, uglavnom se propisuje fizikalna terapija koja ima za cilj da učvsti mišiće, zatim su tu ultrazvuk, elektroterapija, analgetski i protivupalni lekovi, lokalne infiltracije i lokalna primena sredstava za pospešivanje podmazivanja zglobnih površina s hijaluronsko kiselinom(viskosuplementacija).

  • Ulošci i bandaže

Prikladni ulošci za cipele, posebno kada je pojačan X položaj ili O položaj nogu, mogu da doprinesu ispravljanju osovine noge i da ublaže tegobe.

Preporučuje se  i nošenje bandaže (dokolenica), kako bi se, aktivacijom nervnih osećaja u mišićima i na koži, nogi pružio osećaj čvrstoće.

Bandaže bi trebalo da se nose tokom hodanja po neravnim površinama ili za vreme  sportskih aktivnosti, a ne bi trebalo da se nose za vreme ležanja i sedenja.

Voda u kolenu

Voda u kolenu ili efuzija kolena je bolno uvećanje količine zglobne tečnosti. Uzrok ovog stanja mogu da budu različiti problemi, od traumatskih povreda, do neke druge bolesti.

Do stvaranja vode u kolenu i otoka mekotkivnih struktura oko zgloba,  mogu da dovedu povrede bilo kog dela kolena, poput  preloma kostiju , pucanja meniskusa ili ligamenta, ili povrede za vreme preopterećenja.

Što se bolesti tiče, najčešći uzročnici koji dovode do pojave vode u kolenu su  degenerativne promene na kolenim zglobovima, odnosno osteoarthritis (gonarthrosis), zapaljenski reumatizam (reumatoidni artritis, giht, psorijatični artritis itd.), septični artritis, odnosno bakterijske infekcije, od kojih su  najčešće staphylococcus aureus i naisseria gonorrhoeae, zatim upala zglobnih kesa (burzitis), infiltrativna oboljenja i tumori.

Simptomi

Simptomi vode u kolenu obično zavise od uzroka koji je izazvao uvećanje zglobne tečnosti. Oni mogu da se ispolje u vidu jednostranog ili obostranog otoka kolenog zgloba različite veličine, povišene kožne temperature i crvene boje, a ponekad se javljaju i modrice.  Kao prateći znak vode u kolenu, uvek se javlja bol.

Još jedan od simptoma pojave vode u kolenu koji prouzrokuje otežan hod, otežanu pokretljivost i zglobnu nestabilnost je ograničenje pokreta uz moguće krepitacije, koje se najčešće javlja kao otežano savijanje kolena. Tada, zapravo, dolazi do slabljenja natkolene muskulature.

Rizične grupe

Voda u kolenu se češće javlja kod osoba koje su starije  od 55 godina života. Takođe, osobe  koje  se aktivno ili rekreativno bave sportom, imaju veće šanse da zadobiju povrede  koje mogu da dovedu do pojave vode u kolenu. Gojaznost dodatno opterećuje kolena i može da stvori otoke.  Isto tako, osobe koje imaju poremećenu statiku nogu (najčešće su to ravni tabani) mogu češće da zadobiju  bolno uvećanje zglobne tečnosti.

Šta se zapravo dešava u kolenu?

Bez obzira na sam  uzrok, najčešće dolazi do oštećenja zglobne hrskavice i do mikropukotina koštanog matriksa neposredno ispod zglobne hrskavice, kao i do oštećenja ligamentarnog aparata i meniskusa. Ovo dalje uzrokuje zglobnu nestabilnost. Svi ovi procesi dovode do upale zglobne kapsule koja je bogata proinflamatornim supstancama, i one mogu  da uzrokuju uvećanje zglobne tečnosti i stvaranje vode u kolenu.

Dijagnostika

Pojava vode u kolenu dijagnostifikuje se aspiracijom zglobne tečnosti (artrocenteza) i njenom analizom u smislu mikroskopske pretrage prisutnih ćelija u koje spadaju: bakterijska kultura, analiza boje, konzistencije i mogućnost prisustva kristala (kod gihta).

  • Magnetna rezonanca, kao i artroskopija najbolje pokazuju promene na meniskusu, ligamentarnom aparatu kolena (prednji i zadnji ukršteni ligament i bočni stabilizatori kolena), hrskavici, kontuzione povrede koštanog matriksa, tetivni prekidi i prisustvo povećane količine zglobne tečnosti, a ponekad i prisustvo krvi.  Mana ove metode je što u zatvoren sistem (tunel), ne smeju da uđu pacijenti sa pejsmekerom i metalnim stranim predmetima u koje spadaju endoproteze i osteosintetski materijal, insulin i analgetske, veštačke valvule,  pumpe, klipsevi i geleri.
  • Standardna radiografija je najdostupnija dijagnostička metoda. Međutim,  osim mogućnosti otkrivanja koštanih oštećenja, ostale mekotkivne strukture se ne mogu da se vide.
  • Ehosonografija (2D-4D) kolena znatno bolje prikazuje mekotkivne strukture, međutim, ni ona to ne radi u potpunosti. Uz ovu metodu mogu da se dijagnostifikuju razni segmenati kolenog zgloba (supra i infrapatelarni recesusi, zatkolena burza), kao i degenerativne promene i poremećaj strukture delova ligamenata, tetiva i meniskusa.
  • Artroskopija je invazivna endoskopska dijagnostičko-terapijska procedura gde se sa fleksibilnom cevastom kamerom ulazi u unutrašnjost kolenog zgloba radi dijagnostike i eventualne minimalno invazivne ortopedsko-hirurške intervencije. Ona se  najčešće vrši nakon  drugih dijagnostičkih procedura kao ortopedsko-hirurške intervencije ili za uzimanje biopsije.
  • Kada se infektivni i zapaljenski artritis jave kao mogući uzročnici otoka kolena, tada je najbolja metoda za dijagnostifikovanje biohemijska analiza krvi.

Lečenje

Kod akutne faze nastajanja otoka obično se savetuju  mirovanje i krioterapija, odnosno hladne obloge, koje idu uz terapiju lekovima. Što se lekova tiče, obično se propisuju antireumatici i analgetici, kao i krtikosteroidi i grupa hondroprotektivni lekovi.

Ponekad se, kod pojave vode u kolenu, radi i imobilizacija gipsanom longetom, i to zavisi od mehanizma nastanka. Često se vrši punkcija kolenog zgloba, odnosno, izvlači se  višak zglobne tečnosti iz zglobnog prostora. Ova procedura  može da se  ponavljat nekoliko puta, i zavisi od toga da li se voda u kolenu ponovo vraća.

Kada simptomi akutne faze počnu da se smiruju, nastavak lečenja se preporučuje uz procedure fizikalne terapije, kao  i vežbe za jačanje natkolene muskulature.

U nekim slučajevima je potrebno da se smanji telesna težina i da se nose ortopedske uloške u cipelama.

Kod većine oboljenja, kao uzrok se javlja gubitak zglobne hrskavice i suženje zglobnog prostora, kao i oštećenje zglobnih i okolozglobnih struktura, voda u kolenu može da se periodično javlja tokom celog života.

Sa druge strane, ako se vodi računa o kontroli telesne težine, ako se nosi adekvatna obuća i uzima terapija, ponavljanje ovog oboljenja može da se spreči.

Fizikalni pregled i dijagnostika bolnog i otečenog kolena u svojoj početnoj (akutnoj)  fazi može da bude vrlo otežana, tako da se i u daljem toku lečenja koriste dopunske dijagnostičke metode, kako bi se što bolje odredila oštećenja, koja mogu da  nastanu u unutrašnjem delu zgloba. Uz pomoć pravovremene i odgovarajuće dijagnostike, doktor  se opredeljuje za vrstu lečenja, odnosno za konzervativno ili hirurško lečenje.

Što se neintezivnih metoda lečenja tiče, najčešće se prepisuju lekovi i fizikalna terapija. Od hirurških intervencija se najčešće koristi minimalna invanzivna tehnika – artroskopija, a u zavisnosti od oštećenja, ponekad  pribegava se i operaciji na otvorenom kolenu.