Cervikalni sindrom: Kako se leči i najdelotvornije vežbe za bolove u vratu i potiljku

Cervikalni  sindrom  je skup  simptoma koje karakteriše bol u vratnom delu kičme i u potiljku, koji se širi na ramena i na ruke, kao i na lopatice i leđa.

Najčesce se javlja   kao  posledica degenerativnih promena kičme, i to u vratnom delu. Uzrok nastajanja ovog sindroma  može da bude i kompresija  ili nadražaj  vratnih   nervnih  korenova.

Kako starimo, hrskavica koja čini okosnicu vrata zajedno sa kostima, se postepeno  troši  i istanjuje, i taj proces može da dovede do degenerativnih promena, diskus hernije i degeneracije diskusa.

Najčešći simptomi cervikalnog sindroma su bol u vratu  i ramenima, ograničeni pokreti ili ukočenost  vrata i ramena, grč  mišića, kao i trnjenje ruku i prstiju.

Cervikalni sindrom se najčešće  javlja kod, takozvanih, profesionalnih  oboljenja i to kod ljudi koji se bave poslovima koji zahtevaju dugo sedenje (sedenje za računarom) ili poslovima koji zahtevaju ponavljanje pokreta  vrata, ili kod poslova kod kojih je položaj tela prinudan (sedenje za volanom, radnim stolom i tome slično).

Lečenje cervikalnog sindroma zavisi od težine simptoma. Sam cilj lečenja je da se ublaži  bol,  da se spreči trajno  oštećenje  kičmene  moždine i  nerava, kao i da se održi dnevna i radna aktivnost.

Osnovna mera koja setreba primenjuje u akutnom  stadijumu  bolnog cervikalnog sindroma je uklanjanje bola. U terapiji ovog sindroma,  koriste se lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kortikosteroida i miorelaksanasa u kombinaciji sa vitaminima grupe B  i sedativima, ukoliko je to  potrebno.

U lečenju cervikalnog sindroma najvažniju ulogu ima primena fizikalne terapije. Uz pomoć ove terapije dolazi  do poboljšanja  cirkulacije, popuštanja  mišićnog  spazma, kao i do  smanjenja i  u iščezavanja bolova.

Osim fizikalne terapije, veoma su važne i korektivne vežbe, kao i vežbe istezanja.

Ukoliko je došlo do težeg oblika oboljenja, potrebno je uraditi imobilizaciju i rasterećenje vratne kičme pomoću specijalnog okovratnika, koji u predelu vrata smanjuje bol i mišićni spazam.

U veoma retkim slučajevima, kada dođe do ozbiljnijeg oštećenja nerava, vrši se hirurško  lecenje.

Vežbe za vrat

1. Vežba

Lagano okrećite glavu udesno, do granice bola. Zadržite se  u tom položaju petnaestak sekundi, a zatim se vratite u početni položaj. Ponovite vežbu i na levu stranu.

2. Vežba

Spustite bradu lagano na grudi, zadržite glavu u tom položaju par sekundi, opustite se, a zatim vratite glavu u početni položaj.

3. Vežba

Nagnite glavu u stranu prema desnom ramenu, zadržite par sekundi, pa se onda  vratite u početni položaj.  Uradite isto to i na suprotnu stranu.

4. Vežba

Sagnite glavu unazad tako da možete da vidite plafon. Zadržite pogled desetak sekundi u tom položaju, a zatim vratite glavu  u početni položaj.

Kako nastaje i koji su simptomi cervikalnog sindroma

Cervikalni sindrom ili sindrom vratnog dela kičme je pojam koji obuhvata različita stanja, odnosno različite vrste bola u području vrata. Veoma je sličan je cervikobrahijalnom sindromu, ali je ipak manje specifičan od njega. Sindrom vratnog dela kičme može da upućuje  na ozledu kičmene moždine između prvog i petog pršljena, koja može na tom mestu  da uzrokuje ozbiljna zdravstvena stanja.

U ta stanja spadaju tetraplegija i tetrapareza, hemipareza, hiperrefleksija (pojačani mišićni tonus) i njoj suprotna hipotonija.

Od hroničnog bola u vratu pati oko 15% svetske populacije, među kojima je više žena.

Uzroci cervikalnog sindroma su brojni i različiti:

• degeneracije kičme,
• manjak fizičke aktivnosti i vežbe,
• loše držanje,
• iskrivljeni položaj tela u snu,
• trzajne ozlede,
• operacija kičme,
• tumori,
• okoštavanje ili osteofiti,
• spondiloza,
• pomeren disk u vratnom delu kičme kralježnici
• psihološki stres.

Psihološki stres se smatra jednim od glavnih uzroka za napetost u području ramena i vrata. Kontinuirani stres ima negativan učinak na mišićni tonus koji utječe na samo držanje glave i tela. Područje vrata je u tim slučajevima naročito ranjivo, jer se u njemu nalaze brojni nervni završetci.

Slično se dešava i u lumbalnom području. Način života koji podrazumeva dugotrajno sedenje dodatno povećava pritisak na živce i pršljenove i tako uzrokuje probleme koji se progresivno povećavaju. Osim na mišiće i kosti, ovi problemi mogu da se prošire i na kardiovaskularni sistem.

Najčešći simptomi cervikalnog sindroma su:

• bolovi u vratnim mišićima i pršljenovima,
• glavobolje i migrene,
• vrtoglavica,
• oštećenje vida,
• zujanje u ušima,
• miogeloza,
• parestezije (trnci i bockanje),
• hipestezije (pojačana osetljivost na dodir)
• poteškoće s gutanjem.

Svaki od simptoma, ako se ne leči, može da uzrokovuje razne zdravstvene probleme koji su veći od glavobolje i napetosti u mišićima. Iz njih se često razvija hronična bol u vratu i ramenima, koju je teško lečiti.

Podela Cervikalnog sindroma

Vratni deo kičme se sastoji od osam pršljenova, i u zavisnosti od stepena problema, može da se  razlikuje nekoliko kliničkih slika:

• klinička slika cervikalnog sindroma
• klinička slika cervikobrahijalnog sindroma
• klinička slika vertebrobazilarne insuficijencije

Dijagnoza se uspostavlja na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda i rendgenskog snimka, a ukoliko je potrebno, rade se i druge dijagnostičke metode poput CT, NMR, EMNG, TCCD, EEG, kao i otoneurološke obrade.

Cervikalni sindrom

Najčešće manifestacije su:

• bolovi u vratnim mišićima i pršljenovima,
• glavobolje i migrene,
• vrtoglavica,
• oštećenje vida,
• zujanje u ušima,

Cervikobrahijalni sindrom

Najčešće manifestacije su:

• bol,
• utrnulost,
• slabost i oticanje u području vrata i ramena
• Reč ,,sindrom” označava grupu simptoma koji se obično pojavljuju zajedno, ali za koje nema jasnog ili poznatog objašnjenja. Pa su tako simtomi na koje se pacijenti žale:
• bol i umor u zglobu, podlaktici, ramenima ili vratu,
• bol koja se pojačava s aktivnošću i ublažuje odmorom,
• bol koja se pojačava noću,
• osećaj oticanja u rukama,
• osećaj da nosite rukavice kada ih nemate,
• glavobolja,
• težina ili ukočenost gornjeg dela tela.

Cervikocefalični sindrom

Najčešće manifestacije su:

• Ovaj sindrom je praćen glavoboljom različitog karaktera i inteziteta zbog čega se često zove i cervikalna migrena i cervikalna glavobolja.
• Najčešći uzrok su degenerativne promene na vratnom delu kičme.
• Glavobolja je najčešće lokalizovana u potiljku i širi se prema temenu.

Vertebrobazilarni sindrom

Najčešće manifestacije su:

• Neurovaskularni simptomi, od kojih su naročiti vrtoglavica, glavobolja, mučnina, nesvestica i zujanje u ušima.
• Najčešće su posledica iritacije zadnjeg vratnog simpatikusa i vertebralne arterije, pa onda dolazi do kompromitovane cirkulacije, i to naročito kod starijih osoba.

Kako se uspostavlja dijagnoza bola u vratu i rizične grupe

Uspostvaljanje dijagnoze

Kliničkim pregledom se utvrđuje da li postoji ograničenje pokretljivosti vratne kičme, spazam mišića, kakvog je intenziteta bol i da li ima znakova upale nernih korenova ili oštećenja. To dalje daje orijentaciju za koju se dijagnostičku metodu opredeliti.

Akutni bol u vratu je posledica nezgodnog pokreta ili prenaprezanja i tada se javlja  lokalno oštećenje. U ovoj fazi se pacijenti leče nesteroidnim antireumaticima, koji deluju ne samo na bol, već i na zapaljenski proces.  Pacijentima se daju i analgetici, a ako je bol veoma jak, onda i kortikosteroidi.

Kada je bol u vratu povezan sa nekom dugom povredom, onda se radi dijagnostika magnetnom rezonancom. U ostalim slučajevima, pribegava se dijagnostičkim procedurama koje podrazumevaju klinički pregled,  davanje lekova i praćenje razvoja. Ukoliko se tegobe i pored lečenja nastave, ili se javljaju  znaci neuroloških oštećenja, radi se magnetna rezonanca ili skener. Ako postoje znakovi oštećenja nervnih korenova, radi se eletromioneurografija. U slučaju da je bol u vratu povezan sa vrtoglavicom, potrebno je da pacijenta pregleda neurolog i ORL.

Rizične grupe za oboljenje

Cevikalni sindrom, odnosno bol u vratu koji se širi ka lopaticama i ramenima, muči veliki deo populacije. Uzroci ovih tegoba mogu  biti veoma različiti, ali se posebno izdvajaju dve rizične grupe:

• Sindrom koji se javlja zbog dugotrajnog prinudnog položaja
• Sindrom koji se javlja kod prirodnih degenerativnih promena koje dolaze sa starenjem.

Kod mlađih osoba je najčešći   uzrok nepravilno držanje i dugotrajan rad u prinudnom položaju kao što su sedenje za računarom ili radnim stolom.  To su uglavnom bolovi koji su lokalizovani u vratu, ramenom pojasu i duž lopatica. Veliki deo bola je posledica spazma mišića vrata i ramenog pojasa, koji su dugo u zgrčenom položaju i loše prokrvljeni i pod stalnom su kontrakcijom. Bol se često širi ka glavi i javljaju se tenzione glavobolje, kada se pacijenti žale na bol u potiljku. Bolove u vratu mogu izazvati i razne povrede, a kod mlađih osoba često i pomeranja diskusa (diskus hernija).

Kod starijih osoba su najčešći uzrok tegoba degenerativne promene na vratnoj kičmi, odnosno okoštavanje. To su normalni procesi koji se javljaju  s godinama, kada na međupršljenskim zglobovima dolazi do oštećenja hrskavice. Kod nekih ljudi su ti procesi sporiji, a kod nekih brži. To zavisi od genetike, načina života, kao i od ranijih povreda. Tada su obično suženi prostori između pršljenova kroz koje prolaze nervni korenovi, pa često dolazi do njihove iritacije i upale. Kod pacijenata se javlja  bol u ruci, trnjenje i žarenje.

Lečenje bolova u vratu i ortopedska pomagala

Lečenje cervikalnog sindroma zavisi od toga kakva je klinička slika, koji se simptomi javljaju, da li stanje akutno ili hronično, kao i od subjektivnog osećaja pacijenta.

Kao terapija, obično se primenjuju metode fizikalne terapije, koja se kombinuje uz lekove. Cilj ovih vežbi je da se radi na istezanju i jačanju mišića u vratu i ramenima. Uz vežbe se može stvoriti prostora unutar kičme i na taj način se uklješteni mišići opuštaju. Za vreme akutne faze, fizioterapeut preporučuje vežbe koje su lagane i neopterećujuće, koje traju oko petnaestak minuta i rade se dva puta dnevno.

U terapiji se može koristiti ERGON tehnika, elektroterapija, laseroterapija, ultrazvučna, magnetoterapija i akupunktura. Kada se smiri akutna faza bola, kreće se sa kinezioterapijom uz korektivne vežbe.

Hirurško lečenje se primenjuje veoma retko i to samo u slučajevima težih komplikacija. Jedna od indikacija za hiruršku intervenciju je kompresija kičmene moždine usled trzajne ozlede koja je nastala u saobraćajnoj nesreći.

Što se ortopedskih pomagala tiče, najčešće se koristi cervikalna kragna kako bi se smanjio bol, i ona može biti meka ili tvrda.

Akutna faza

U akutnoj fazi cervikalnog sindoma primenjuju se fizikalna terapija i kineziterapija.

• Fizikalna terapija podrazumeva:

– Mirovanje i relaksaciju vratnog dela kičme,

– Podržavanje pacijenata da se što pre vrate aktivnostima dnevnog života,

– Sunđerasti okovratnik se preporučuje da se nosi  samo kratko vreme (ne duže od četiri dana), i potrebno ga je skidati postepeno, kako ne bi došlo do smanjenja snage mišića vrata,

Kod ovog sindroma se  ne preporučuju  procedure sa dubinskim toplotnim delovanjem, jer one mogu da dovedu do egzacerbacije radikularnog bola, ali može da se radi elektro procedurama u vidu interferentnih i TENS struja.

• Kineziterapija podrazumeva:

– Aktiviranje vrata i gornjih ekstremiteta u meri da se ne naruši antalgični (zaštitni) položaj

– Istezanjem ili trakcijom vratne kičme postiže se rasterećenje i smanjenje bolova, a samim tim i relaksacija mišića, koja je neophodna  kako bi se što brže smirili akutni simptomi

– Izvode se lagane vežbe koje su neopterećujuće, kako preterano naprezanje ne bi dovelo do pojačanja akutnih simptoma.

 Hronična i subakutna faza

Hronična faza se dešava kod osoba koje se bave kancelarijskim poslovima koji podrazumevaju višečasovno sedenje, rad na računaru,  i kod kojih je smanjena fizička aktivnost. Kao i akutna, i ova faza se leči uz pomoć fizioterapije, kineziterapije i kiropraktike.

Fizikalna terapija

• Primena blage površinske toplote i/ili hladnoće,
• Manuelna masaža,
• Radna terapija
• Primena elektroterapija koja podrazumeva interferentne struje, TENS, mišićnu elektro stimulaciju
• Primena sonoterapija koja podrazumeva ultra zvuk i laser
• Radna terapija
• Vrše se preporuke za kućni program
• Fizikalni tretman se obnavlja do dva puta godišnje

 Kineziterapija

• Povećanje elastičnosti grudnih mišića, mišića ramenog pojasa i nadlaktica, kao i paravertebralnih mišića cervikalnog dela
• Jačanje snage mišića vrata, ramenog pojasa i ruku u celini
• Povećanje obima pokreta glave, vrata i ramenog pojasa

Kiropraktika

• Ovaj tretman radi isključivo stručno lice
• Vrši se i u akutnoj i u hroničnoj fazi
• Ako je došlo do luksacije pršljenova onda se oni postavljaju  u odgovarajući, normalan položaj
• Vraćanje diskusa
• Ukoliko je došlo do kompresije nerava, radi se otklanjanje
• Primena kiropraktike dovodi do smanjenja bolova u vratu
• Smanjuje se napetost u mišićima
• Olakšavaju se tegobe

Ortopedska pomagala

Cilj lečenja cervikalnog sindroma je da se ublaži bol kod pacijenta kako bi se moglo normalno nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima, bez neugodnosti i osećaja bola. Pravovremenim reagovanjem i lečenjem, mogu se sprečiti trajna oštećenja živaca i moždine.

Od ortopedskih pomagala koja se uključuju u tretman oporavka, najefikasnije su cervikalne kragne. One se nose kako bi se smanjio bol i obično se kombinuju uz lekove za smanjenje bolova.

Jedan od načina je nošenje cervikalne kragne kako bi smanjili bolove. Uz to bi vam liječnik mogao pripisati neke lijekove za smanjivanje boli. Savetujte se s lekarom oko potrebnih lekova jer će oni zavisiti od težine simptoma.

Imobilizacija cervikalne kičme:

Stepen imobilizacije zavisi od krutosti same kragne. Analgetična uloga kragne je smanjenje mehaničkih pokreta, mišićne kontrakcije i rasterećenje cervikalnog dela kičme. Cervikalna kragna može biti meka i kruta.

• Meka cervikalna kragna je izrađena od anatomske pene i njena je namena da se stabilizuje cervikalna kičma. Kragna je prekrivena uklonivom presvlakom, koja propušta vazduh tako da koža može da diše.
• Kruta cervikalna kragna ima podesivu visinu. Podešavanje visine je moguće zahvaljujući dvodelnoj izradi koji se sastoji od gornjeg i donjeg dela, koji su povezani čičak trakama.

Indikacije za postvaljanje cervikalne kragne su:

– Ozbiljna (stabilna) uganuća

– Cerviko-brahijalna neuralgija

Karakteristike cervikalne kragne su:

– Ivice od anatomski oblikovane pene

– Stabilizacija i rasterećenje cervikalne kičme

– Korekcija posture cervikalne kičme

– Relaksacija muskulature i prevencija bolnih pokreta

Pored cervikalne kragne, tu su još i:

• Lumbalni pojas koji umanjuje lumbalni bol i zategnutost, obezbeđuje čvrstu potporu i udobnost, poboljšava cirkulaciju, ubrzava oporavak posle povreda kičmenog stuba.
• Lumbalni mider ispravlja limbalnu liniju, omogućava pravilno pozicioniranje i rasterećenje lumbalnih pršljenova, rasterećuje leđnu muskulaturu i pomaže leđnoj statici, služi kao lumbalna potpora kod paralize, sprečava lumbalne povrede prilikom rada, obezbeđuje opštu zaštitu lumbalnoj kičmi, oslobađa od lumbalnog bola prouzrokovanog nepravilnim držanjem tela.

Korektor stasa sprečava bol i povrede u torakalnom delu kičme,  koriguje ramena sprečavajuci loše držanje tela, obezbeđuje čvrstu potporu i udobnost, podiže tonus leđnih mišića, popravlja statiku tela, sanira kifozu kičme.

Prevencija Cervikalnog sindroma

Preventiva je kod pojave ovog sindroma veoma važna i ona se ogleda  u relaksacionim ili terapeutskim masažama, odmoru, fizičkoj aktivnosti, vežbama jačanja i istezanja.

Osobama koje dugo sede, savetuje se da prave kratke pauze od po desetak minuta, a na svakih nekoliko sati urade par jednostavnih vežbi za istezanje

Jedna od najboljih metoda lečenja i sprečavanja ovoga stanja ogleda se u prilagođavanju  radne okoline. Trebalo bi osigurati da se na radnom mestu omogući ravno i usparvno držanje tela. Trebalo bi, takođe, izbegavati naglo i brzo okretanje vrata.

Kao prevencija, preporučuje se i plivanje, vodena gimnastika, trčanje, nordijsko hodanje i skijaško trčanje zimi. Tehnike opuštanja poput autogenog treninga ili progresivne metode opuštanja mišića takođe su dobar način da se eliminišu postojeći problemi u vezi  cervikalnog sindroma.