Sam termin krioterapija uglavnom podrazumeva sintezu medicinskih metoda lečenja, koje su zasnovane na primenjivanju niskih temperatura da bi se na taj način ohladili organi, tkivo ili čitav organizam.

Mnogobrojna su fiziološka dejstva krioterapije. Ova terapija može da relaksira, smanjuje bol i deluje protivupalno. Budući da sužava krvne sudove, ona se koristi i protiv otoka i proširenih vena.

Korišćenjem ove terapije povećava se medicinsko dejstvo preparata protiv raznih upala. Delovanje krioterapije objašnjava se na osnovu termoregulacije. Suština je da se očuva konstantna unutrašnja temperatura tela, kako za vreme fizičkog naprezanja, tako i za vreme odmora.

Šta je krioterapija i kako se izvodi?

Uopšteno govoreći, krioterapija je opšte ili lokalno korišćenje niskih temperatura u medicinske svrhe i koristi se vekovima unazad. Krioterapija je, zapravo, lečenje ledom, čijom hladnoćom se želi postići bolja prokrvljenost i duboka vazodilatacija, dok se istovremeno blokiraju aferentni živci, koji smanjuju osećaj bola. Ovo posebno važi kod svežih ozleda i kada se želi otkloniti spazam.

Cilj krioterapije je da se poveća stanični rast i reprodukcija staničnog metabolizma, da se produži životni vek stanice, da se smanji bol i spazam, kao i upalni procesi. Cilj je, takođe, i da se poboljša krvotok i da se, u slučajevima kada se koriste ekstremno niske temperature, unište stanice kristalizacijom citosola (tečnosti koja se nalazi unutar stanice, koja je poznata i pod nazivom unutarstanična tečnost).

Krioterapija je poznata još i pod nazivom terapija ledom.

Kada se koristi krioterapija?

Krioterapija se najčešće izvodi kod bolnih akutnih stanja, kao i nakon sportskih povreda. Koristi se i pre fizičke aktivnosti, kako bi smanjila bol tokom vežbanja.

Lečenje ledom se sprovodi lokalnom primenom leda i ima mnogo pozitivnog uticaja na zdravlje:

  • Smanjuje povrede tkiva.
  • Smanjuje napetost kod razdraženog tkiva. Led je prikladan i kao lokalni anestetik, jer deluje protiv bolova.
  • Nakon povreda se obično pojavljuju upale i otoci, pa led deluje protiv njih.
  • Bolove u kičmi uglavnom prate različite upale. Led blagotvorno utiče na upale i na taj način smanjuje bol.
  • Umiruje živčane impulse na delu tela koje se masira i na taj način prekida i živčane signale bola.

Lečenje ledom se koristi u lečenju mnogih bolnih stanja. Ovu terapiju koristimo:

  • Kod svih vrsta povreda tetiva i mišića
  • Kod sporskih povreda
  • Kod udaraca i uganuća zglobova
  • Kod preloma
  • Povreda ligamenata i otoka
  • Kod reumatskih oboljenja
  • Kod postraumatskih stanja
  • Artroza i artritisa
  • Kod ozleda i promena na koži
  • Za lečenje Bekerove ciste

Krioterapija je specifična i po tome što se koristi kod lečenja aktivnih povreda. Ono što je karakteristično za ovu vrstu terapije je hlađenje tkiva. To dovodi do vazokonstrikcije i usporavanja cirkulacije. Na taj način se smanjuje krvarenje i sprečava se razvoj hematoma u području povrede. Krioterapija postiže antiedematozni, analgeticki  i antiupalni efekat.

Ova metoda terapije ima široko područje delovanja kada dođe do ozleda i promena na koži.

Ostale primene

Krioterapija se primenjuje i kod mnogih benignih i malignih kožnih promena. Neke od njih su: kožni rogovi, hipertrofični ožiljci, vrste bradavica, epidermalni ili drugi mladeži, piogeni granulomi, neki od oblika karcinoma kože, staračke pege i drugo.

Krioterapija je dobra i protiv glavobolje. Kombinacija pritiska i niske temperature može uspešno da umanji glavobolje i druge bolove koje je prate.

Krioterapija za lice se svrstava se u lokalnu proceduru. Ona se sprovodi kao kriomasaža i tada dolazi do aktiviranja cirkulacije krvi i razmene materija. Preporučuje se za lečenje masne seboreje lica i akni.

Krioterapija se koristi i u ginekologiji, gde se smatra efikasnom ginekološkom metodom. Njome se zamrzavaju delovi cerviksa. Njen cilj je da se ukone abnormalne ćelije i to samo površinski sloj epitelnih ćelija grlića, koji je već patološki izmenjen.

Krioterapija grlića materice predstavlja savremen, siguran i bezbolan  način lečenja hroničnih upala grlića materice. Ranice na grliću materice se bezbolno smrzavaju na veoma niskim temperaturama, nakon čega u potpunosti nestaju. Kada se voda naglo smrzne u ćeliji sluznice, ona se ,,ljušti“ i propada, i javlja se u vidu obilnog sekreta koji traje oko 10-ak dana.

Tokom ove metode ne javlja se bol, kao ni krvarenje, te je metoda potpuno sigurna. Nakon krioterapije,  pojačan sekret i hronični koliptis i cervicitis u potpunosti nestaju.

Laktobacilusi održavaju fiziološku kiselost materice, te dodatne terapije više nisu potrebne. Tokom inetrvencije ne dolazi do krvarenja, te je potpuno bezbolna i izvodi se ambulatno, bez anestezije. Preduslov za ovu terapiju je da se prethodno uradi Papanikolau test.

Krioterapija daje odlične rezultate i kod lečenja kolposkopski mirnog CIN 1.

Krioterapijske procedure i primena

Krioterapijske procedure:

  • Smanjuju bol i mišićni spazam
  • Deluju na receptore i nervna vlakna
  • Rashlađivanje organizma smanjuje mišićnu snagu, dok kratkotrajna krioprocedura povećava izometričku mišićnu snagu.
  • Ova metoda smanjuje razvoj otoka i zapaljenja, na taj način što smanjuje oslobađanje supstanci koje prouzrokuju bol, te se često koristi u lečenju akutnih povreda.
  • Hlađenjem se smanjuje spazam mišića i mišićni spasticitet.

Krioterapija dovodi do vazokonstrikcije pa se tako:

  • Smanjuje krvarenje
  • Usporava cirkulacija
  • Sprečava razvoj hematoma i otoka.

Kratkotrajna kriomasaža se upotrebljava i kao uvod u kineziterapiju, jer poboljšava kontakciju mišića. Prekomerna upotreba rashlađivanja izaziva mišićnu slabost, te tako krioterapija smanjuje toplotu u tkivima i usporava hemijske reakcije u organizmu.

Primena krioterapije kod trkača

Kako bi smanjili opasnost od povreda i ubrzali oporavak nakog napornog treninga, mnogi trkači se odlučuju za krioterapiju. Ova terapija poboljšava metaboličku aktivnost i prokrvljenost, što sprečava da se ošteti mišićno tkivo i da se poboljša kvalitet oporavka. Ledene kupke sprečavaju upalne procese i podstiču čišćenje mišića od metaboličkog otpada. Ova terapija se vrši u trajanju od 10 i 20 minuta.

Vrste krioterapije

Kriomasaža

Kriomasaža je masaža ledom određenog dela tela i njome se smanjuje bol. Aplikacija se vrši u trajanju od 3 do 5 minuta, nakon čega se pravi pauza, pa se procedura ponavlja. Kriomasaža podrazumeva primarnu vazokonstrikciju, odnosno sužavanje krvnih sudova, zatim sekundarnu vazodilatacija, odnosno širenje krvnih sudova, koja deluje uz desenzibilizaciju lokalnih bolnih receptora. Dok se izvodi ova masaža, pokreti ne moraju da budu kružni, već mogu da budu i linearni. Pokreti u kriomasaži su važni kako bi se izbegle promrzline i kako bi se širili krvni sudovi (sekundarna vazodilatacija), koja je i krajnji cilj ove terapije.

Pakovanja ledom

Pakovanje ledom je obavijanje tela ledom. Ova procedura se vrši u trajanju od oko dvadesetak minuta i podrazumeva utapanje celog tela u led, koji ide direktno na kožu.

Sprejevi

Sprejevima se postiže brzo lokalno hlađenje. Oni se nanose direktno na kožu sa udaljenosti od 20-ak centimetara. Koriste se u kratkim serijama sa ponavljanjem od nekoliko sekundi. Korišćenje sprejeva u krioterapiji je novijeg doba. Oni se koriste kako bi se bolno mesto brzo ohladilo. Nanose se direktno na kožu i prskaju se sa određene udaljenosti. Koristi se u serijama sa nekoliko minuta pauze između.

Lokalna i opšta imerzija

Lokalna i opšta imerzija podrazumeva da se celo ili samo deo tela umoči u kadu punoj ledene vode. Temperatura vode bi trebalo da se kreće od oko 15 do 18 stepeni Celzijusovih. Ova vrsta terapija predstavlja prirodnu metodu lečenja.

Ledene komprese

Indikacije ledenih kompresa su: povrede mišića i tetiva, cervikalni i lumbalni sindrom, distorzije, mišićni spazam, neuralgije, fibromialgije, prelomi, luksacije, postraumatska stanja, artoze, reumatoidni artritis, periartritis, epikondilitis i ostalo.

Ledene i hladne obloge se obično koriste protiv upala i otoka u slučajevima raznih povreda, od kojih se najčešće javljaju istezanje tetiva, zgobova i mišića, kao i protiv bolova. Kada dođe do povrede, javlja se jak bol na dodir i prilikom kretanja, crvenilo kože, oticanje oštećenog područja, kao i smanjena pokretljivost ekstremiteta. Kod ovakvih povreda, tretman ledenim kompresama traje oko tri dana.

Hladne obloke se koriste i kada dođe do krvarenja iz nosa, kada se stavljaju na nosnu kost. Koriste se u slučajevima kada dođe do psihičke uznemirenosti, i tada se stavljaju na čelo. Obično se krpa ili peškir potapa u hladnu vodu, te se onda stavlja na obolelo mesto. Ovaj tretman obično traje oko pet minuta.

Krpu može zameniti i kesica leda ili kesa sa zamrznutim povrćem (grašak, boranija).

Kontraindikacije su otvorene rane, Reinoov sindrom, arterioskleroza i drugo.

Krioterapija u dermatologiji

Šta podrazumeva, kad se primenjuje, kako i šta sve leči

Krioterapija se u dermatologiji koristi kao metoda zaleđivanja, koja služi za sanaciju promena na koži, i na taj način razara tkivo koje treba da se ukloni. To je, zapravo, destrukcija tkiva smrzavanjem tečnim kriogenima, koja je kontolisana. Danas je u medicini široko rasprostranjena. Koriste se tečni azot i komprimovani sneg ugljen dioksida.

U dermatologiji se tečni azot koristi  za lečenje aktiničnih keratoza crvenkaste hrapave površine koje se, obično mogu naći kod kože koja je oštećena od sunčevih zraka. Najčešće se javljaju na licu, a kod starijih osoba i po rukama u vidu fleka od sunca.

Koristi se još i u lečenju kondiloma, bradavica i drugih promena na koži koje su dobroćudne.

Ova metoda je dobra i za trudnice i starije osobe, dok decu, zbog straha, treba posebno pripremiti za proceduru.

Postupak terapije

Tečni azot se u krioterapiji veoma retko koristi kod promena na koži koje su maligne, već isključivo kod onih koje su benigne. Tečni azot se obično nalazi u bočicama koje su pod pritiskom i koje imaju usmerivač mlaza, u vidu spreja. Koristi se i štapić za uši koji ima vatu na vrhu koja se umoči u azot.

Ova terapija se ne radi pod anestezijom, iako sam proces može da bude bolan.  Zavisno od debljine i vrste promene na koži koja treba da se leči, sam postupak traje nekoliko sekundi. Koža posle zahlađenja poprima belu boju, te je potrebno da prođe nekoliko minuta kako bi se vratila normalna temperatura kože.

U danima posle tretmana, obično se na mestu koje je tretirano pojavljuju mehuri, koji se kasnije pretvaraju u kraste.

Ljuštenjem krasti opada i promena na koži koja je bila pod tretmanom. Zarastanje plitkih ranica traje između nedelju  i dve nedelje dana. Kako bi se sprečila infekcija, savetuje se da se tretirano mesto pere vodom i blagim sapunima i da se mažu kreme koje u sebi sadrže antibiotike. U nekim slučajevima, ranice je potrebno pokriti gazom ili flasterom.

Tehnika kontinuiranog zamrzavanja

Ova tehnika predstavlja standard kada su u pitanju procedure sprovođenja krioterapije. Sama tehnika je veoma jednostavna i laka za učenje. Uz nju se povećavaju mogućnosti otklanjanja lezija uz minimalne komplikacije. Samo vreme zamrzavanja zavisi od debljine kože, vrste tkiva, karakteristika lezija i same prokrvljenosti.

Tehnika se izvodi  sprejom u boci u kome se nalazi od oko 300 do 500 ml tečnog azota. Na deo kože gde se pojavila promena, stavlja se providni štit, na kome se nalaze otvori različite veličine koji olakšavaju aplikaciji tečnog azota i na taj način dosta umanjuju mogućnost da se ošteti zdravi deo kože. Lezija može i da se obeleži kako bi se terapija lakše sprovodila. Tečni azot se na obeleženo područje prska iz određene udaljenosti.

Postoje i dodaci za krioterapiju, kao što su krioprobe, koje omogućavaju raznovrsnost u terapiji. One mogu biti različitih veličina i tipova.

Krioprobe se koriste direktno na mesta gde se nalaze lezije. Često se, kao zaštita, koristi neutralni gel koji se premazuje u tankom sloju na oboleli deo kože. Koristi se za promene na licu ili u delu oko očiju, kada nije poželjno da se koristi tečni azot.

Krioterapija se kod svih promena izvodi bez anestezije, jer niska temperatura već ima svojstva anestetika, i pod kontrolom dermoskopa.  Zbog svega toga, sama procedura nije bolna. Bol se može javiti nakon tretmana i on se ublažava analgeticima.

Nije preporučljivo da se krioterapija vrši na kosmatom delu glave, kao i na mestima oko hrskavice, jer su ti delovi posebno osetljivi na hladnoću.

Metode lečenja, tehnike i indikacije krioterepije

Pomoću krioterapije, povećava se dejstvo preparata, koji se prepisuju kod raznih upala. Na osnovu termoregulacije, moguće je objasniti kako funkcioniše ova terapija. Suština je u tome da se očuva konstantna unutrašnja temperatura tela. U hipotalamusu se nalaze nervna vlakna, kao i centralni i periferni termoreceptori koji su osetljivi na toplotu i hladnoću, i oni omogućavaju održavanje ovog procesa.

Hodanje po snegu je stara metoda iz drevnih vremena pomoću koje se jača organizam. Efekat ove terapije zavisi od redovnosti korišćenja ove metode.

Prirodne metode krioterapije su:

  • Kupke ili polivanje hladnom vodom
  • Stavljanje leda na obolela mesta
  • Umotavanje tela u hladne obloge
  • Jačanje organizma na hladnom vazduhu
  • Hodanje po snegu

Kako bi se organizam ojačao, potrebno je da se ove metode ponavljaju u dužem vremenskom periodu. Zahvaljujući tome, u organizmu se razvijaju uslovno-refleksne veze između fizioloških mehanizama funkcionalnih sistema i nadraživača, koji se aktiviraju i na taj način pomažu organizmu da se prilagodi uslovima. Efikasnije je da su nadraživanja česta, ali kratka, od dugotrajnih i retkih. Na taj način se organizam lakše prilagođava.

Delovi tela koji su često pokriveni odećom su posebno osetljivi na promene spoljašnjih faktora, jer receptori na koži nisu priprljemljeni, te ih je važno podrvgavati hladnoći. Jako je važno da pristup bude individualan, kada se određuju režimi procedure. Treba uzeti u obzir pol, fizički razvoj, starosno doba i osobine oboljenja.

Vazdušne kupke se dele na hladne, umereno hladne, indifirentne i tople. Hladne kupke bi trebalo kombinovati sa fizičkim vežbama, kako bi se izbegla prehlada.

Toplotni kapacitet vode je čini jačim faktorom za jačanje organizma od vazduha. Najčešća metoda jačanja organizma je polivanje ili umotavanje tela u vodu. Čovek može da jača svoj organizam u bilo koje doba godine, ali se kod pojave hroničnih bolesti, preporučuje da se tretman izvodi leti.

Što se hroničnih bolesti disajnih organa tiče, najbolji metod je kupka stopala. To je zato što je stopalo zona refleksa gornjih disajnih puteva.

Jedan od najintezivnijih vidova jačanja organizma, koji ujedno jača i imunitet, jeste plivanje u vodi tokom zime. Pre plivanja obavezno je raditi fizičke vežbe, a u vodi ne treba ostati duže od 3 minuta. Posle kupanja telo treba trljati suvom tkaninom, kako bi se prokrvljenost pojačala, i obavezno obući toplu odeću.

U današnje vreme se češće koriste veštačke nego prirodne metode krioterapije. To se dešava zato što se, tokom 20. veka, razvila proizvodnja aparata  za izvršavanje krioterapije.

Stučnjaci su došli do zaključka da su najbolji agensi za hlađenje led, suvi vazduh i tečni azot. Oni su se pokazali kao delotvorniji od vazdušne krioterapije, kada je reč o lečenju kostiju i mišića.

Krioterapija se u fizikalnoj medicini primenjuje pomoću:

  • Lokalna pakovanja – plastična kesa puna leda se stavlja na obololeo mesto.
  • Kriomasaže –kockom leda se nekoliko minuta masira oboleli deo tela.
  • Imerzija – oboleli deo tela se uranja u hladnu vodu ili kadu punu izdrobljenog leda

Indikacije za upotrebu krioterapije su:

  • Eksudativna zapaljenja,
  • Otok i bol kod zapaljenja zglobova,
  • Zatvorene povrede,
  • Kada kod oboljenja centralnog nervnog sistema dođe do promene mišićnog tonusa.

Krioterapija je bezbolna metoda lečenja ledom.

Ona se koristi kod:

  • sportskih povreda i preloma
  • povreda mišića i tetiva,
  • povreda ligamenata i tetiva
  • reumatskih oboljenja
  • artitisa i artoza
  • postraumatskih stanja
  • uganuća mišića i zglobova
  • u ginekologiji
  • u dermatologiji

Kontraindikacije za upotrebu krioterapije su:

  • Oboljenja perifernih krvnih sudova,
  • Osetljivost na hladnoću,
  • Opšte kontraindikacije za primenu fizičkih agenasa
  • Ranije promrzline na mestu aplikacije,
  • Senzibilitet koji je oštećen.

Komplikacija uglavnom nema. Terapija se radi bez anestezije i uglavnom je bezbolna. Krioterapija se, ipak, ne preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom, kao ni trudnicama.

Istorijat

Terapija lečenja ledom, ili krioterapija, u svetu je poznata još od 17.veka. Ova terapija ubrzava cirkulaciju krvi, ima anestetičko i analgetsko dejstvo, smanjuje upalne procese i otoke i podstiče ćelijski metabolizam. Zbog svega ovoga je već vekovima u upotrebi.

Krioterapiju su primenjivali još i Hipokrat, Galen, Avicena i drugi vidari i lekari iz starijih vremena. Međutim, iako se terapija korišćem hladne vode dugo primenjuje, njeno delovanje se detaljno objašnjava tek u 20. veku, a svoj procvat doživljava tek u današnje doba.