Spondiloza je vrsta artritisa koja se razvija starenjem i u osnovi je zapravo okoštavanje kičme. To se dešava kada se diskovi i zglobovi degenerišu i kada na njima nastanu osteofite – koštane izrasline. Ove promene mogu značajno uticati na nerve, pa samim tim i na pokretljivost i druge funkcije organizma.
Spondiloza vrata ili cervikalna spondiloza je najčešća vrsta progresivnog poremećaja koji pogađa vratnu kičmu tokom starenja.
Prema poslednjim medicinskim istraživanjima u svetu od spondiloze pati čak 85 posto ljudi starijih od 60 godina.
Spondiloza kičme se klasifikuje prema mestu na kom se razvija, pa tako pored cervikalne spondiloze koja pogađa vratne pršljenove, imamo još nekoliko vrsta spondiloza:
- Torakalna spondiloza, koja pogađa sredinu kičmenog stuba
- Lumbalna spondiloza, koja pogađa donji deo leđa.
- Višestepena spondiloza koja se javlja na više različitih delova kičme.
Efekti spondiloze su individualni, ali uglavnom ne uzrokuju ozbiljne probleme.
Kada osoba ima simptome, to su često bol i ukočenost koji obično dolaze i odlaze.
Osteoartroza kičme je drugi termin za spondilozu. Osteoartritis opisuje artritis kao posledicu okoštavanja. Može se pojaviti na bilo kom zglobu u telu.
Šta je spondiloza i kako nastaje?
Spondiloza je posledica procesa starenja. Diskovi, pršljenovi i zglobovi se vremenom habaju, izazivajući tako degenerativne promene koje su uzrok bolova i ukočenosti.
Da bi smo razumeli kako nastaje spondiloza, važno je upoznati se sa osnovnim delovima kičme i njihovim međusobnim funkcionisanjem.
Kičma je stub i oslonac nešem telu. Takođe, ona nosi i štiti gotovo sve glavne nervne grane koje teku od mozga ka nervnim završecima.
Vrste pršljenova
Kičma je zakrivljena, nije ravna, a cervikalni (vratni), torakalni (srednji) i lumbalni (donji) deo kičme sadrže 24 kosti poznate kao pršljenovi.
Vratni pršljenovi sadrže 7 kostiju, koji su označeni kao pršljenovi C1, C2, C3, C4, C5, C6 i C7.
Grudni ili torakalni pršljenovi su oni od T1 do T12, a lumbalnih pršljenova ima 5 i označavaju se oznakom L (od L1 do L5).
Između svih pršljenova nalaze se zglobovi koji omogućavaju kičmi da se giba i da bude fleksibilna. Oni se nazivaju fasetnim zglobovima.
Intervertebralni diskovi su vrsta mekog, gumenog tkiva koje razdvaja pršljenove. Oni se sastoje od završnih ploča hrskavice i žilave spoljašnosti, prstenastog fibrosusa, koji okružuje unutrašnje jezgro.
Intervertebralni diskovi pomažu u postizanju nesmetanog kretanja i ublažavaju svaki udar na kosti. Deluju dakle, kao jedinstveni amortizeri kičme i pršljenova.
Šta se dešava staranjem?
Kako čovek stari, diskovi se isušuju, postaju tanji i tvrđi i gube deo svoje sposobnosti amortizacije. Zbog toga je kod starije osobe veća verovatnoća da ima kompresijski prelom pršljena nego kod mlađe osobe.
Fasetni zglobovi između pršljenova takođe s godinama funkcionišu slabije zbog habanja na površini hrskavice.
Kako hrskavica erodira, kosti počinju da se trljaju, uzrokujući trenje. To može rezultirati stvaranjem koštanih izraslina, nazvanih osteofite.
Oštećenje intervertebralnih diskova i razvoj osteofita čine kičmu ukočenijom. Kretanje unazad postaje otežano, a trenje se povećava. To sve uslovljava oštećenje nerava, zbog čega osećamo bolove u određenom delu kičme, kao i ukočenost.
Faktori rizika
Starenje, prosto korišćenje i habanje pršljenova i zglobova tokom vremena glavni su uzroci spondiloze.
Naravno, kod nekog će se ovaj proces dogoditi brže, kod nekog sporije, a neki neće ni osetiti ozbiljnije simptome ove dijagnoze. U čemu je caka?
Ključna stvar su faktori rizika svakog pojedinca.
Faktori rizika za razvoj spondiloze uključuju:
- Genetsku tendenciju – neko u porodici je već imao ozbiljnije simptome spondiloze
- Gojaznost – koštano-zglobni sistem je pod većim opterećenjem nego što bi trebalo da bude
- Sedantni način života sa nedostatkom aktivnosti – ljudi koji malo ili uopšte ne vežbaju, a većinu dana provode u sedećem ili ležećem položaju
- Prethodne povrede ili operacije kičme
- Pušenje
- Ljudi koji rade u profesijama koje zahtevaju ponavljanje pokreta ili često podizanje tereta
- Anksioznost i depresija
- Psorijatični artritis
Simptomi
Većina ljudi sa spondilozom ne oseća nikakve simptome. Neki ljudi imaju simptome neko vreme, ali onda nestanu.
Ponekad iznenadni pokret može pokrenuti simptome.
Uobičajeni simptomi su ukočenost i blagi bol, koji se pogoršavaju nakon određenih pokreta ili dugih perioda bez kretanja, na primer dok dugo sedite.
Teži simptomi uključuju:
- Osećaj brušenja ili krckanja, pucketanja prilikom pomeranja kičme
- Slabost u rukama ili nogama
- Loša koordinacija
- Grčevi u mišićima i bol
- Glavobolje
- Gubitak ravnoteže i otežano hodanje
- Gubitak kontrole bešike ili creva
Diskopatija, diskartroza i drugi oblici spondiloze
Početni simptomi i početak razvoja degenerativnih promena pomažu lekarima da utvrde koju vrstu spondiloze osoba ima.
Međutim, ljudi se često fizijatru javljaju tek kada bolovi i ukočenost počnu ozbiljno da utiču na normalno funkcionisanje i svakodnevicu. U poodmakloj fazi spondiloze, ukoliko nije tretirana i lečena u međuvremenu, može doći do razvoja komplikacija.
Vrste spondiloza se dele s obzirom na deo kičme i vrstu pršljenova na kojima se promene dešavaju. Pa tako imamo:
- Spondiloza vratnog dela kičme – nastaje na cervikalnim pršljenovima i njihovim međupšljenskim diskovima
- Torakalna spondiloza – zahvata deo grudnog dela kičme
- Lumbalna spondiloza ili diskartroza – promene se dešavaju u donjem delu kičme, na lumbalnim pršljenovima
Diskopatija je spondiloza kod koje imamo evidentne uticaje na nerve i kičmenu moždinu. Reč je dakle, o ozbiljnijem obliku spondiloze, koji se najčešće javlja u vratnom i lubalnom delu kičme. Prate ga jači bolovi u navedenim delovima tela, ukočenost i ograničenost pokreta.
Spinalna (kičmena) stenoza je suženje kanala u kom se nalazi kičmena moždina. Simptomi uključuju bol u vratu ili leđima koji se može proširiti niz nogu, probleme sa stopalima i utrnulost ili slabost.
Cervikalna radikulopatija je zapravo pritisnut živac u vratnom delu kičme. Promene na disku ili kosti mogu prouzrokovati stiskanje nerva u kičmi, što dovodi do pucanja, utrnulosti i preosetljivosti.
Cervikalna spondilotična mijelopatija uključuje kompresiju ili stiskanje kičmene moždine. Simptomi uključuju bol i utrnulost udova, gubitak koordinacije u rukama, neravnotežu i otežano hodanje, a u kasnijim fazama i probleme sa bešikom.
Skolioza – Istraživanja pokazuju da može postojati veza između degeneracije fasetnih zglobova i skolioze kod odraslih.
Sve ove promene i komplikacije pogoršavaju simptome, zbog kojih se ljudi javljaju lekaru, najčešće fizijatru.
Spondiloza – Lečenje
U većini slučajeva spondiloza uzrokuje samo blagu, povremenu ukočenost i bol i ne zahteva posebno lečenje.
Ipak, ukoliko bol otežava svakodnevicu, neophodno je da se javite lekaru, a do tada, možete preduzeti sledeće aktivnosti:
- Uzmite lek protiv bolova koji se prodaje bez recepta – brufen, ibuprofen mogu pomoći
- Održavajte fizičku aktivnost – plivanje ili šetnje mogu pomoći u održavanju fleksibilnosti i jačanju mišića koji podržavaju kičmu
- Trudite se da imate pravo držanje – pogrbljenost može pogoršati bol
- Vodite računa o stolicama i dušecima – birajte one koji dobro podupiru leđa
- Odmarajte se tokom perioda upale – kada su simptomi problematični, pokušajte da se odmorite neko vreme.
Ako je stanje samo trenutno i ne dešava se često, a bol teško podnosite, onda biste mogli da kontaktirate fizijatra ili fizioterapeuta koji će vam predložiti neinvazivne metode, koje uspešno eliminišu bol.
To su najčešće:
- Ultrazvučna terapija
- Individualni trening koji vodi stručno lice – fizioterapeut imajući u vidu vaš problem
- Kineziterapija
- Masaža koju izvodi fizioterapeut
- Kiropraktika
- Elektroterapija
Kada je jedino rešenje operacija kičme
Lekar će predložiti operaciju samo ako su simptomi ozbiljni i trajni i ako nijedan drugi tretman nije pomogao.
Osobi će možda trebati operacija ako pritisnuti ili oštećeni nervi rezultiraju ozbiljnom utrnulošću, slabošću ili gubitkom kontrole creva, bešike i ako je verovatnoća da će se šteta pogoršati bez operacije.
Vrsta operacije zavisiće od problema i njegove lokacije, koja se najčešće utvrđuje rendgenom.
Hirurška intervencija može uključivati uklanjanje diska ili dela kosti koji pritiska živce, a zatim stapanje obližnjih pršljenova.
Ili, hirurg može oštećeni disk zameniti veštačkim.
Treba imati u vidu da operacija na otvorenoj kičmi nije jedini hirurški način rešenja problema. Endoskopska operacija može biti opcija. To je daleko manje invazivno od otvorene hirurgije.
Endoskopska operacija je minimalno invazivna hirurgija kičme i uključuje manje rizika, jer:
- Rez je manji.
- Tokom operacije manje je gubitka krvi.
- Manja je šansa za oštećenje mišića.
- Oporavak je brži.
- Lekar može koristiti lokalni anestetik.
- Takođe, smanjen je rizik od bolova i infekcija nakon operacije i manja je potreba za lekovima.
Endoskopska operacija kičme je često ambulantni postupak, što znači da se mnogi ljudi vraćaju kući istog dana.
Međutim, većini ljudi sa spondilozom nije potrebna operacija. Lekar će uzeti u obzir i predstaviti vam rizike kičmene hirurgije u odnosu na potencijalne koristi.
Zaključak
Spondiloza je čest problem sa kičmom i većina ljudi će u nekom periodu života razviti ove probleme. Srećom, kod većine slučajeva simptomi su veoma blagi i nije potrebno posebno lečenje.
Ipak, ukoliko su bol i ukočenost toliko jaki i česti da vas primoravaju na određene promene u vašim svakodnevnim aktivnostima, treba se javiti fizijatru.
Rano dijagnostikovanje spondiloze, a zatim i fizikalna terapija i druge vrste tretmana, kao i prevencija u značajnoj meri sprečavaju komplikacije i dalju progresiju bolesti.