Išijas: Simptomi, vežbe i pravilno lečenje

Išijas: Simptomi, vežbe i pravilno lečenje 2018-12-12T08:34:26+00:00

Išijas ili išijalgija je skup simptoma nastalih nagnječenjem jednog od pet kičmenih korenova živaca koji zajedno čine išijadični živac. Javlja se u donjem delu leđa, zadnjici ili različitim delovima nogu i stopala. Nastaje usled opterećenja kičme, tako da je išijas veoma česta pojava kod trudnica.

Međutim češća pojava išijalgije jeste posledica starenja organizma, kao i degenerativne promene na međupršljenskim diskusima. Podizanje tereta iz nezgodnog položaja ili izvođenje pogrešnog pokreta dovodi do pucanja prstena diskusa, koji počinje da pritiska odgovarajući kičmeni koren.

Kako prepoznati simptome?

Bol se najčešće javlja nakon jačeg naprezanja i progresivno se širi ka kuku, niz nogu kroz potkolenicu i list sve do prstiju na nogama. Najpouzdaniji znak išijasa jeste snižen ili ugašen Ahilov releks, dok je gubitak osećaja za dodir na palcu noge siguran znak oštećenja diskusa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena.

Karakteristično je takođe i pojačavanje bola s bilo kakvim naprezanjem (kašljanjem, kijanjem, smehom). Podizanjem ispružene noge dodatno se isteže išijadični živac što takođe dovodi bola. Simptomi su još i grčenje mišića duž kičmenog stuba, hipotonija mišića (mlitavost), nemogućnost stajanja na prstima i peti, kao i trnci u prstima.

Kako nastaje išijas?

Išijas najčešće izaziva hernija međupršljenskog diska, dok su drugi uzročnici povrede leđa, iritacija živca izazvana artritisom kičme kao i mnogi drugi zapaljenski procesi. Osim toga išijalgija može da bude uzrokovana i genetikom, jer pojedine osobe imaju uži prostor između četvrtog i petog lumbalnog pršljena.

Razlog zašto su nervne strukture išijadikusa češće podložnije oštećenjima nego drugi živci, jeste zbog dužine išijadičnog nerva (najduži živac u telu), pa je samim tim i osetljiviji. Ovaj nerv prolazi kroz celo telo granajući se kroz mišiće, zglobove, kožu. Njegov put je veoma specifičan i u posebnim topografskim odnosima sa pojedinim organima stoga je to još jedan od razloga češće pojave išijalgije.

Najčešći uzroci išijasa

  • Stenoza spinalnog kanala (suženje kanala u donjem delu kičme)
  • Degenerativna bolest intervertebralnog diska (oštećenje diska, jastučića koji se nalazi između dva pršljena i obezbeđuje savitljivost kičme)
  • Spindilolisteza (stanje kad su jedan pršljen „sklizi“ preko drugog)
  • Trudnoća (zbog poremećaja statike i povećanog elasticiteta vezivnog tkiva)

Stanja koja dodatno pogoršavaju išijas i izazivaju jače bolove jesu gojaznost, predugo sedenje, neredovna fizička aktivnost, nošenje štikli kao, naglo hlađenje lumbalnog dela leđa, posle prerejanosti kao i spavanje na premekanom madracu.

Koliko traje bol?

U zavisnosti od trajanja, bol se može klasifikovati kao akutni (bol koji traje manje od 6 nedelja), subakutni (od 6-12 nedelja) i hronični (više od 12 nedelja). U većini slučajeva on prolazi nakon nekoliko dana odmora uz normalnu aktivnost. Međutim to ne znači da se situacija u jastučićima i kičmi popravila, nego samo da je pritisak bio prolazan.

Situacija je složenija kod osoba kod kojih bol ne prolazi u roku od nedelju dana. Ukoliko se bol pojačava, ako se spušta duž noge ili se osećaju dodatni neprijatni simptomi, lečenje iziskuje složenije mere od upotrebe lekova za bol. Tada je neophodna dodatna dijagnostika u specijalizovanim reumatološkim ustanovama.

Kako lečiti išijas?

Ukoliko se javlja blagi bol u ponovljenim epizodama, savet je obuka za vežbe koje će povoljno uticati na mišiće oko kičme i dodatno ih učvrstiti te time sprečiti napade bola u leđima.

Sledeći korak je pomoć fizijatra koji će specijalnim vežbama onemogućiti buduće tendecije za pojavu istih simptoma. Program vežbi fleksije, ekstenzije i jačanja prilagodljive osobama sa problemima u lumbalnom delu dovode do klinički značajne redukcije bola. Cilj je usmeravanje ka jačanju mišićne snage i fizičke kondicije tela i leđa.

Takođe, terapije kao što su elektroterapija, magnetoterapija, laseroterapija, termoterapija, ultrazvučna terapija i kineziterapija su najefikasnije metode lečenja išijalgije.

Ukoliko je problem veći i zahteva ozbiljnije lečenje, tu su i hirurški zahvati koji dovode do bržeg izlečenja. Ovi procesi se primenjuju samo u slučaju kada postoje dugotrajni spazmi sa antalgičnim položajem kao i dugotrajni hronični lumbalni bol koji se ne smiruje na konzervativnu  terapiju.

Tablete, prirodni lekovi..

Preporučena doza analgetika od strane lekara je početna stepenica u uklanjanju išijasnog bola. Kreme i lekovi mogu ublažiti bol ali ne i otkloniti pravi uzrok nastanka išijalgije. Takođe, išijas se ne leči tabletama nego adekavatnim vežbama i nastavkom redovnih dnevnih aktivnosti. Savetuje se grejanje lumbalnog dela, zatim uzimanje dosta vitamina naročito B1, B6 i B12, redovne šetnje (ne preterano mirovanje), spavanje u “Vilijamsovom položaju” (sa savijenim nogama).

Išijas je bolest modernog društva. Od prevelikog sedenja, ili podizanja teškog tereta mogućnost pojave išijalgije je udvostručena. Glavni savet je ne lečite se sami, niti tražite pomoć nestručnih osoba koji nameštaju  kičmu tzv. nadrilekara. Posledice mogu biti veoma opasne, jer nestručna osoba može ozbiljno da vam naškodi agresivnim i mehaničkim pokretima.