Kineziterapija je terapija pokretom. Ona je oblast fizikalne terapije i u svrhe lečenja koristi pokret. Cilj joj je da se uspostavi optimalno funkcionisanje mišića, kao i čitavog organizma, i kao takva predstavlja jedan od najvažnijih vidova medicinske rehabilitacije.

Kineziterapija naročito pomaže kada su u pitanju bolovi u ledjima.

Šta je kineziterapija

Kineziterapija podrazumeva primenu pokreta koji su sistematizovani. Pokreti mogu obuhvatiti celo telo ili samo pojedine delove i sporvode se u vidu vežbi. Ovaj vid terapija je značajan i po tome što se uz pomoć pokreta angažuju i ostali organski sistemi kao što su kardiovaskularni, respiratorni, endokrilni i ostali.

Danas kineziterapija spada u obavezni deo rehabilitacije, osim kod povreda i bolesti lokomotornog aparata, ona se primenjuje  i kod bolesti srca i krvnih sudova, neuroloških poremećaja, bolesti disajnih organa i kod ostalih bolesti.

Ovu terapiju smatraju onom terapijom koja može da ,,udahne život“, te se preporučuje da se ona i preventivno primenjuje. Primenom kineziterapiea jača se imunitet, odlična je prevencija osteoporozi, a povoljno utiče i na psihičko zdravlje i dobro raspoloženje.

Šta su ciljevi ili šta se postiže

Cilj kineziterapije je da se maksimalno iskoriste svi potencijali pacijenta koji je na terapiji, kako bi se što pre oporavile funkcije lokomotornog aparata koje su oštećene.

Ova terapija se zasniva na primeni vežbi koje su zasnovane na naučnim principima. Vežbe povećavaju izdržljivost i mobilnost osoba koje imaju funkcionalana ograničenja. Takođe pomažu i sportistima, jer produžuju fizičku kondiciju.

Osnovni ciljevi kineziterapije su:

  • Poboljšanje opšte i segmentne lokomotorne funkcije. Preduslov da se postigne ovaj cilj je dobra evaluacija lokomotornog sistema.
  • Prevencija oštećenja funkcije lokomotornog sistema
  • Lečenje ili poboljšanje funkcije respiratornog, kardiovaskularnog i drugih sistema koji su narušeni.

Pred kineziterapiju se ovakvi ciljevi postavljjau kod raznih bolesti kod kojih je došlo do narušavanja kondicije organizma. Pre nego što se prepiše ova terapija, potrebno je dobro dijagnostifikovati i proceniti funkcionalnost kapaciteta kardiorespiratornog sistema pacijenata.

Kizetiterapija ostvaruje ove ciljeve pomoću:

  • očuvanja i vraćanja normalne pokretljivosti zglobova
  • motorne edukacije(učenje pokreta)
  • očuvanja i vraćanja normalne snage mišića
  • motorne redukacije (ponovo učenje pokreta)
  • očuvanja i vraćanja koordinacije
  • delovanja na centralni i periferni nervni, respiratorni, koštano-zglobni i kardiovaskularni sistem

Cilj je da se postigne maksimalna funkcionalnost i da se ostvari i održi dobro psihičko stanje.

Terapijom kineziterapije postiže se:

  • povećanje  pokretljivosti u zglobovima
  • povećanje  snage mišića i elastičnosti
  • poboljšanje cirkulacije i ubrzanje lokalnog metabolizma i procesa oporavka organizma u celini
  • stvaranje motoričkih aktivnosti i pravilne šeme pokreta
  • poboljšanje funkcije kardiovaskularnog sistema, disajnih organa, nervnog sistema i organa za varenje

Kome se preporučuje

Kineziterapija se preporučuje osobama koje su u sred oporavka od operacija, sportskih povreda, iščašenja i uganuća.

Preporučuje se, takođe, i osobama koje imaju problema sa pravilnim držanjem i kičmom. Ove vežbe mogu da rade i deca i bebe, gde se podstiče pravilan razvoj i gde se ispravljjau deformiteti.

U ovaj način rehabilitacije se uključuju pacijenti koji imaju:

  • Ortopedske probleme: uganuće zglobova, probleme sa meniskusom, prelome, isčašenja, sportske povrede, kao i pre i post-operativnu rehabilitaciju.
  • Neurološke probleme: povrede mozga ili kičmene moždine, oštećenje perifernih nerava, polineuropatije, stanja nakon moždanog udara, ceberalnu paralizu. Kod ovih problema primenjuje se PNF tehnika, Bobath i Vojt metoda.
  • Reumatološke probleme: artroze kolena i kuka, degenerativni i vanzglobni reumatizam, cervikalni i lumbalni sindrom. Cilj ove rehabilitacije je da se smanji bol i da se poboljša i očuva funkcija zglobova, kičmenog stuba i snaga mišića.
  • Korektivne vežbe se rade za ravna stopala, “X” i “O” noge, za uspostvaljanje pravilnog držanja tela kod dece i odraslih, za lečenje kifoze kičmenog stuba. Tu spadaju i vežbe disanja i relaksacije.
  • Prevencija se preporučuje ljudima čiji posao zahteva dugo sedenje (za komjuterom, u kancelariji ili ispred televizora). Redovna fizička aktivnost dobrinosi bolje održavanje gipkosti tela, zdravlju mišića i kostiju, prevenciju osteoporoze, a važna je i kod osoba koje imaju hronične probleme u vratnoj i limbalnoj regiji. Redovnim vežbama se poboljšava i psihofizičko i duhovno stanje čoveka.
  • Pedijatrija (rad sa bebama)

Ovde se izvode vežbe za pravilan psihosomatski razvoj, kao i vežbe za ispravljanje torikolisa.

  • Vežbe za sportiste (profesionalci i rekreativci)

Uvežbava se koordinacija, ravnoteža i balans, povećava se izdržljivost, brzina i kondicija, povećava se snaga i elastičnost mišića. Ove vežbe se izvode uz korišćenje sprava i opreme.

Kako se izvodi

Da bi se izveo jedan pokret, u postupku učestvuje nekoliko anatomskih struktura:

  • Zglobovi
  • Mišići
  • Centralni nervni sistem
  • Periferni nervni sistem
  • Koštani sistem

Vežbe u terapiji kineziterapijom najčešće se preporučuju za vratni deo kičme. Veoma je važno da se ove vežbe pravilno rade, i da terapeuti budu obučeni, jer u suprotnom može doći do kontraproduktivnosti.

Vežbe se moraju raditi u kontinuitetu, tako što se moraju dozirano izvoditi. Potrebno vreme koje treba da prođe da bi se to postiglo je otprilike oko tri meseca, ali se vežbanje mora i dalje izvoditi. Vreme vežbanja je individualno, uz propise stučnjaka.

Vežbe za očuvanje mišićne izdržljivosti se odnose na ceo mišićno – skeletni sistem. One su veoma efikasne jer poboljšavaju gustinu kostiju i usporavaju ili sprečavaju proces osteoporoze. Do sada se pokazalo da uzimanje terapije lekovima bez vežbanja, smanjuju efekat. Optimalni rezultat se postiže pravilnim doziranjem lekova i vežbi. Mišići reaguju do duboke starosti, pa je ovo lako uspešno podstići. Vežbe nisu preporučljive jedino ako osoba ima bolesno srce. U tom slučaju se obično preporučuje šetnja sa doziranim ritmom kretanja i disanja.

Aerobne vežbe, odnosno vežbe za poboljšanje kardiorespiratorne izdržljivosti, su veoma važne. One obuhvataju trčanje, plivanje ili vožnju bicikla. Ove su vežbe veoma važne za zdravlje i često se izvode preventivno. Stručnjaci preporučuju da se zarad očuvanja zdravlja, ove vežbe izvode 5 dana u nedelji po najmanje pola sata. Vežbe za jačanje mišića i poboljšanja elastičnosti treba raditi dva puta nedeljno. Svaku vežbu treba ponavljati najmanje 10 puta. Da bi vežbe dale efekat, vežbe se moraju raditi redovno.

Vrste vežbi

Kako bi se vežbe uspešno sprovele u okviru kineziterapije, potrebno je da postoji nadzor fizioterapeuta, kao i njegova stručna pomoć. Vežbe mogu da budu aktivne, odnosno da zahtevaju voljnu mišićnu aktivnost, i pasivne, koje se rade sa bolesnicima koji ne mogu samostalno da izvode aktivne pokrete.

Kineziterapija može da se kombinuje i sa ostalim metodama fizikalne terapije, kako bi došlo do brže i uspešnije rehabilitacije.

Prvi osnovni metod kineziterapije su vežbe povećanja obima pokreta i vežbe istezanja. Istezanje je proces koiji mora da bude ritmičan, redovan i u kontinuitetu. Ova vrsta vežbi relaksira mišiće, sprečava stvaranje priraslica, povećava vaskularizaciju i smanjuje bol.

Drugi osnovni vid kineziterapije su vežbe snage. One se dele na:

  • izodinamične
  • izometrične
  • i izokinetične vežbe.

Izodinamične (izotonične) vežbe

Uz ove vežbe dešava se pomeranje zglobova uz kontrakciju mišića. Izodinamične vežbe mogu da budu koncentrične ukoliko se mišić skraćuje kontrakcijom. Mogu da budu i ekscentrične, ukoliko se mišić izdužuje kontrakcijom. To su uglavnom vežbe dizanja tegova, džakova sa peskom ili vežbe  koje se izvode pomoću mehaničkih traka.

Izometrične (tonične) vežbe

Pomoću ovih vežbi dolazi do kontrakcije mišića, a da se ne pokreću zglobne površine. Služe za održavanje snage mišića, ali ne doprinose povećanju izdržljivosti. Poluge zgloba se ne pomeraju dok se mišić voljno kontrahuje. Sama kontrakcija traje oko 5 sekundi, a pauza oko 10 sekundi.

Ovaj vid vežbi se prvenstveno koristi kod mišića koji su imobilisani, ne bi li se povećala vaskularizacija. Izvode se još i kod stanja koja su bolna, a koja nastaju nakon povreda.

Izokinetične vežbe

Uz ove vežbe dolazi do kontarkcije mišića protiv otpora, kada se vrši maksimalan pokret. Ove vežbe su veoma dinamične. Izvode se istom brzinom i vrši se maksimalan otpor protiv otpora. Mogu da se izvode samo na specijalnim aparatima, koji su konstruisani da pruže otpor, i na njima se testirati mišićna snaga i izdržljivost. Kontrakcija mišića protiv velikog otpora dovodi do povećanja snage i to ako se ponovi samo nekoliko puta. Do povećanja izdržljivosti mišića dovode kontrakcije mišića protiv manjeg otpora i one  se izvode uz mnogo ponavljanja.

Oblici kineziterapije su mnogostruki. U praksi se najčešće izvode:

  • Edukacija o zaštitnim položajima i pokretima tela
  • Korektivna gimnastika, pod kojom spada skup vežbi koje su dozirane po intenzitetu, vrsti i trajanju. Ove vežbe mogu da se preventivno primenjuju kod dece kod kojih postoji predispozicija za nastanak posturalnih deformiteta, ili se koriste u terapeutske svrhe, ako problemi već postoje.
  • Vežbe za pravilno disanje
  • Edukacija o zaštitnim pokretima i položajima tela
  • Kineziterapija za lumbalni sindrom
  • Kineziterapija kod perifernih artoza (koksartroza, artroza sitnih zglobova šake, gonartroza)
  • Saniranje kontraktura kod preloma kostiju, sportskih ili drugih povreda.
  • Kineziterapija za cervikalni sindrom
  • Vežbe opuštanja i relaksacije
  • Vežbe za kifozu i skoliozu
  • Vežbe za osteoporozu

Suština vežbi iz domena kineziterapije je da ojača mišićno-zglobnu strukturu koja je zbog prirode bolesti oslabljena i da obezbedi dobru pokretljivost, kako bi se mišići dovoljno hranili kiseonikom. Ovako se ublažava bol i smanjuje deformitet. Za sve ove vežbe potrebno je strpljenje i pacijenata i fizioterapeuta. Rezultati kineziterapije se najbolje osećaju kod osoba koje su potpuno neaktivne, ili zbog prirode bolesti ne mogu mnogo da se kreću.

Aktivne vežbe

Vežbe iz ove grupe čine najvažniji deo kineziterapije. One predstavljaju rezulate voljne mišićne aktivnosti, obezbeđuju motornu edukaciju i reedukaciju pacijenta. Kontrakcija mišića se kod ovih vežbi izvršava samostalno, odnosno, pacijent je u stanju da sam kontrakuje i pokreće svoje mišiće.

Aktivne vežbe se dele na:

  • aktivne potpomognute
  • aktivne nepotpomognute
  • aktivne vežbe sa opterećenjem

Aktivno-potpomognute vežbe

Izvode se u stanjima kada je oslabljena mišićna masa te nije dovoljna da se savlada opterećenje koje predstavlja zemljina teža.

Pomaganje pri izvođenju vežbi može se izvesti:

  • korišćenjem suspenzije,
  • pridržavanjem od strane terapeuta koji pomaže pacijentu,
  • izvođenjem vežbi u vodi,
  • potpomaganjem od strane druge, neoštećenje ruke.

Aktivne nepotpomognute vežbe

Ove vežbe su glavni element kineziterapije. Primenjuje se kada je mišić kod pacijenta u stanju da izvede pokret u punom obimu uz savlađivanje zemljine teže.

Aktivne vežbe sa opterećenjem

Pre svega se ove vežbe koriste u cilju naknadne hipertrofije mišića i povećanja snage mišića.

Trebalo bi primeniti pravilno maksimalno opterećenje, kako bi se postiglo povećanje mišićne snage.

Pasivne vežbe

Pasivne vežbe se  izvode kada pacijent nije u mogućnosti da pokreće svoje mišiće i tada, uz pomoć terapeuta, pokreće zglobove bez aktivacije mišića.

Ove vežbe se najčešće primenjuju kada pacijent ne može da se kreće. To se obično dešava u slučajevima kada je pacijent preležao moždani udar, infarkt ili neki drugi oblik ozbiljnog oboljenja. Takođe, ove vežbe se preporučuju i pacijentima sa onkološkim problemima, kod kojih je mučnina osetno smanjena, kao i drugi prateći oblici hemoterapije. Ovi pacijenti su obično vezani za postelju, pa se na ovaj način mišići brže oporavljaju.

Pasivne vežbe se ne preporučuju  u slučajevima nakon preloma kostiju, koje su lečene gipsanom imobilizacijom. Tada može doći do cepanja adhezija, koje je praćeno spazmom mišića, bolom i dužim lečenjem. Pasivne vežbe ne treba raditi ni kada dođe do zapaljenskih reumatskih oboljenja. Ovo se pre svega odnosi na reumatski artitis, i u tim slučajevima treba primenjivati samo vežbe iz aktivne grupe.

Kada je i gde nastala

Kao metoda lečenja telesnim vežbama, kineziterapija je nastala još 2700. godine p.n. U drevnoj kineskoj knjizi Kong-Fu, mogu se naći zapisi u kojima se spominje terapijska gimnastika i kako ona utiče na zdravlje čoveka.

Na ovu terapiju se, međutim, posebno obratila pažnja tek za vreme Drugog svetskog rata, i ona je tada imala za cilj da pomogne mnogobrojnim bolesnim i ranjenim vojnicima da se što pre oporave i potpuno funckionalni vrate u borbu.

Prva američka asocijacija za korektivnu terapiju osnovana je 1953. godine. To se desilo  nakon što su lekari utvrdili da je neophodno da se normira obuka i da se organizuju sertifikovani ispiti za fizioterapeute, kao preduslov kompetetnosti da se neko bavi kineziterapiji. Tokom tih godina, za fizioterapeute je uveden i akademski program, koji je nastavio da se kroz istoriju razvija.

Za ovu vrstu terapije prvobitno je naziv bio korektivna terapija, da bi 1987. godine, zvanično promenjen u kineziterapija. Nacionalane organizacije koje se bave korektivnom terapijom, svuda su u svetu postale poznate kao Udruženja za kineziterapiju.

Kod kineziterapije ne postoji rizik od nastanka komplikacija, kao što nije potrebna ni posebna priprema za ovu vrstu fizikalne terapije. Nakon ove terapije, pacijenti se mogu vratiti svojim  svakodnevnim aktivnostima.

Bez fizičke aktivnosti, funckije čovekovog organizma slabe. Opuštaju se mišići, zglobovi slabe, a slabi su i organi tkiva, te su kao takvi podesni za brojne zdravstvene tegobe. Kako bi se sve to sprečilo, dovoljna je i lagana svakodnevna aktivnost u vidu šetnje ili fizičkih vežbi.

U našoj ordinaciji kombinujemo kineziterapiju sa drugim fizikalnim procedurama sa ciljem postizanja najboljih rezultata i u kratkom roku izlečili naše bolesnike. Kineziterapija može biti uspešna kod lečenja išijasa.

Šta nas izdvaja od drugih?

Individualni terapijski pristup! Ovakav pristup je jedinstven samo u Artfiziu. Svakodnevni rad fizioterapeuta i pacijenta učiniće da se što pre postignu ciljevi, a to je vraćanje i povećanje mišićne snage povređenog obolelog segmenta, kao i povećanje pokretljivosti telesnog segmenta

Mi se bavimo pored ostalog i rehabilitacijom neuroloških bolesnika. Po tome smo jedinstveni!

Ovo ostavarujemo sa našim fizioterapeutom koji je završio sve edukacije i kurseve iz oblasti PNF (Proprioceptivna neuromuskulatorna facilitacija).